¹Til sangmesteren; av Herrens tjener, av David.

¹Безаконику је безбожна реч у срцу; нема страха Божијег пред очима његовим.

²Syndens ord til den ugudelige er i mitt hjertes innerste*. Det er ikke gudsfrykt for hans øine. / {* d.e. jeg må tenke på hvorledes synden kunngjør den ugudelige sin vilje.}

²Али лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ.

³For en smigrer ham i hans øine ved å finne hans synd, ved å hate ham*. / {* d.e. det smigrer ham at man kjenner hans synd og hater ham derfor.}

³Речи су уста његових неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.

⁴Hans munns ord er urett og svik; han har latt av å fare viselig frem, å gjøre godt.

⁴Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.

⁵Han optenker urett på sitt leie, han stiller sig på en vei som ikke er god; det onde hater han ikke.

⁵Господе! До неба је милост Твоја, и истина Твоја до облака.

⁶Herre! til himmelen når din miskunnhet, din trofasthet inntil skyene.

⁶Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе!

⁷Din rettferdighet er som veldige fjell, dine dommer er et stort dyp; mennesker og dyr frelser du, Herre!

⁷Како је драгоцена милост Твоја, Боже! Синови људски у сену крила Твојих не боје се.

⁸Hvor kostelig er din miskunnhet, Gud! Menneskenes barn søker ly i dine vingers skygge.

⁸Хране се од изобила дома Твог, и из потока сладости својих Ти их напајаш.

⁹De mettes overflødig av ditt huses fedme, og av dine gleders strøm gir du dem å drikke.

⁹Јер је у Тебе извор животу, Твојом светлошћу видимо светлост.

¹⁰For hos dig er livets kilde, i ditt lys ser vi lys.

¹⁰Рашири милост своју на оне који Те знају, и правду своју на добра срца.

¹¹La din miskunnhet vare ved for dem som kjenner dig, og din rettferdighet for de opriktige av hjertet.

¹¹Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.

¹²La ikke den overmodiges fot komme over mig og ikke de ugudeliges hånd jage mig bort!

¹²Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.

¹³Der faller de som gjør urett; de blir støtt ned og kan ikke reise sig.