1En salme av Asaf. Den Allmektige, Gud Herren, taler og kaller på jorden fra solens opgang til dens nedgang.
1Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2Fra Sion, skjønnhetens krone, stråler Gud frem.
2Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3Vår Gud kommer og skal ikke tie; ild fortærer for hans åsyn, og omkring ham stormer det sterkt.
3Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4Han kaller på himmelen der oppe og på jorden for å dømme sitt folk:
4Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5Samle til mig mine fromme, som har inngått pakt med mig om offer!
5"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6Og himmelen kunngjør hans rettferdighet; for Gud er den som skal dømme. Sela.
6(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7Hør, mitt folk, jeg vil tale, Israel, jeg vil vidne for dig: Gud, din Gud, er jeg.
7Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8Ikke for dine offers skyld vil jeg straffe dig; dine brennoffer er alltid for mig.
8Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9Jeg vil ikke ta okser fra ditt hus eller bukker fra dine hegn.
9Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10For mig hører alle dyr i skogen til, dyrene på fjellene i tusentall.
10Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11Jeg kjenner alle fjellenes fugler, og det som rører sig på marken, står for mig.
11Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12Om jeg hungret, vilde jeg ikke si det til dig; for mig hører jorderike til og alt det som fyller det.
12Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13Mon jeg skulde ete oksers kjøtt og drikke bukkers blod?
13Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14Ofre Gud takksigelse og gi den Høieste det du har lovt,
14Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15og kall på mig på nødens dag, så vil jeg utfri dig, og du skal prise mig.
15Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16Men til den ugudelige sier Gud: Hvad har du med å fortelle om mine lover og føre min pakt i din munn?
16А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17Du hater jo tukt og kaster mine ord bak dig.
17А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18Når du ser en tyv, er du gjerne med ham, og med horkarler gjør du felles sak.
18Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19Din munn slipper du løs med ondt, og din tunge spinner sammen svik.
19Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20Du sitter og taler imot din bror, du baktaler din mors sønn.
20Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21Dette har du gjort, og jeg har tidd; du tenkte jeg var som du; men jeg vil straffe dig og stille det frem for dine øine.
21Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22Legg merke til dette, I som glemmer Gud, forat jeg ikke skal sønderrive, og det er ingen som redder!
22Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23Den som ofrer takksigelse, ærer mig, og den som går den rette vei, ham vil jeg la skue Guds frelse.
23Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.