¹Til sangmesteren; "Forderv ikke"*; av David; en gyllen sang, da Saul sendte folk som tok vare på huset for å drepe ham**. / {* SLM 57, 1.} / {** 1SA 19, 11 fg.}

¹Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.

²Fri mig fra mine fiender, min Gud, vern mig mot dem som reiser sig imot mig,

²Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.

³fri mig fra dem som gjør urett, og frels mig fra blodgjerrige menn!

³Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.

⁴For se, de lurer på mitt liv; sterke menn slår sig sammen imot mig, uten misgjerning og uten synd hos mig, Herre!

⁴Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.

⁵Uten brøde hos mig stormer de frem og stiller sig op; våkn op for å møte mig, og se til!

⁵Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.

⁶Ja du, Herre, hærskarenes Gud, Israels Gud, våkn op for å hjemsøke alle hedninger, vær ikke nådig imot nogen av de troløse nidinger! Sela.

⁶Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.

⁷De kommer igjen om aftenen, tuter som hunder og løper rundt omkring i byen.

⁷Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?

⁸Se, det går en strøm av ord ut av deres munn; der er sverd på deres leber; for hvem hører det?

⁸Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.

⁹Men du, Herre, le, av dem, du spotter alle hedninger.

⁹Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.

¹⁰Mot hans* makt vil jeg bie på dig; for Gud er min borg. / {* den mektige fiendes.}

¹⁰Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.

¹¹Min Gud vil komme mig i møte med sin miskunnhet, Gud vil la mig se med lyst på mine fiender.

¹¹Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,

¹²Slå dem ikke ihjel, forat mitt folk ikke skal glemme det! La dem drive ustadig omkring ved din makt og styrt dem ned, du, vårt skjold, Herre!

¹²За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.

¹³Hvert ord på deres leber er en synd i deres munn; la dem så fanges i sitt overmot og for den forbannelses og løgns skyld som de fører i sin munn!

¹³Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.

¹⁴Gjør ende på dem i vrede, gjør ende på dem, så de ikke mere er til, og la dem vite at Gud er den som hersker i Jakob inntil jordens ender! Sela.

¹⁴Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.

¹⁵Og de kommer igjen om aftenen, tuter som hunder og løper rundt omkring i byen.

¹⁵Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.

¹⁶De farer omkring efter mat; om de ikke blir mette, blir de således natten over.

¹⁶А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.

¹⁷Men jeg vil synge om din styrke, og jeg vil juble om morgenen over din miskunnhet; for du er min borg og min tilflukt den dag jeg er i nød.

¹⁷Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.

¹⁸Min styrke! For dig vil jeg synge; for Gud er min borg, min miskunnhets Gud.