1Til sangmesteren, på strengelek; av David.
1Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.
2Hør, Gud, mitt klagerop, merk på min bønn!
2Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.
3Fra jordens ende roper jeg til dig, mens mitt hjerte vansmekter; før mig på en klippe, som ellers blir mig for høi!
3Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.
4For du har vært min tilflukt, et sterkt tårn imot fienden.
4Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.
5La mig bo i ditt telt i all evighet, la mig finne ly i dine vingers skjul! Sela.
5Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.
6For du, Gud, har hørt på mine løfter, du har gitt mig arv med dem som frykter ditt navn.
6Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.
7Du vil legge dager til kongens dager, hans år skal være som slekt efter slekt,
7Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.
8han skal trone evindelig for Guds åsyn; sett miskunnhet og trofasthet til å bevare ham!
8Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.
9Så vil jeg lovsynge ditt navn til evig tid, forat jeg kan innfri mine løfter dag efter dag.