¹Til sangmesteren, for Jedutun; en salme av David.

¹Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!

²Bare i håp til Gud er min sjel stille; fra ham kommer min frelse.

²Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

³Han alene er min klippe og min frelse, min borg, jeg skal ikke rokkes meget.

³Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

⁴Hvor lenge vil I alle storme løs på en mann, bryte ham ned som en mur som heller, et gjerde som støtes om?

⁴Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.

⁵De rådslår bare om å styrte ham ned fra hans høihet, de har sin lyst i løgn; med sin munn velsigner de, men i sitt hjerte forbanner de. Sela.

⁵Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.

⁶Bare i håp til Gud vær stille, min sjel! for fra ham kommer mitt håp.

⁶Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

⁷Han alene er min klippe og min frelse, min borg, jeg skal ikke rokkes.

⁷У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

⁸Hos Gud er min frelse og min ære; min sterke klippe, min tilflukt er i Gud.

⁸Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.

⁹Sett eders lit til ham til enhver tid, I folk! Utøs eders hjerte for hans åsyn! Gud er vår tilflukt. Sela.

⁹Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.

¹⁰Bare tomhet er menneskenes barn, bare løgn er mannens sønner; i vektskålen stiger de til værs, de er tomhet alle sammen.

¹⁰Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

¹¹Stol ikke på vold, og sett ikke fåfengt håp til røvet gods! Når rikdommen vokser, så akt ikke på det!

¹¹Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.

¹²En gang har Gud talt, ja to ganger har jeg hørt det*, at styrke hører Gud til. / {* d.e. Gud har gjentatte ganger sagt.}

¹²И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.

¹³Og dig, Herre, hører miskunnhet til; for du betaler enhver efter hans gjerning.