¹Til sangmesteren; en salme av David.

¹Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.

²Hør, Gud, min røst når jeg klager, bevar mitt liv for fiendens skremsel!

²Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

³Skjul mig for de ondes lønnlige råd, for illgjerningsmenns larmende hop,

³Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,

⁴som hvesser sin tunge som et sverd, legger på buen sin pil, det bitre ord,

⁴Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

⁵for å skyte den uskyldige i lønndom; med ett skyter de ham og frykter ikke.

⁵Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?

⁶De gjør sitt onde råd fast; de forteller hvorledes de vil legge skjulte snarer; de sier: Hvem ser dem?

⁶Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

⁷De uttenker ugjerninger: Vi er ferdige, tanken er uttenkt - og menneskenes tanker og hjerter er dype.

⁷Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.

⁸Da skyter Gud dem; med ett kommer pilen; slaget har rammet dem.

⁸Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.

⁹Og de blir nedstyrtet, deres tunge kommer over dem; alle de som ser på dem, ryster på hodet.

⁹Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

¹⁰Og alle mennesker frykter og forkynner Guds gjerning, og de forstår hans verk.

¹⁰А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.

¹¹Den rettferdige gleder sig i Herren og tar sin tilflukt til ham, og alle opriktige av hjertet priser sig lykkelige.