1Til dig, Herre, setter jeg min lit; la mig aldri i evighet bli til skamme!
1У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2Utfri mig og redd mig ved din rettferdighet! Bøi ditt øre til mig og frels mig!
2Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3Vær mig en klippe til bolig, dit jeg alltid kan gå, du som har fastsatt frelse for mig! For du er min klippe og min festning.
3Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4Min Gud, utfri mig av den ugudeliges hånd, av den urettferdiges og undertrykkerens vold!
4Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5For du er mitt håp, Herre, Herre min tillit fra min ungdom av.
5Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6Til dig har jeg støttet mig fra mors liv av; du er den som drog mig ut av min mors skjød; om dig vil jeg alltid synge min lovsang.
6Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7Som et under har jeg vært for mange, men du er min sterke tilflukt.
7Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8Min munn er full av din pris, hele dagen av din herlighet.
8Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9Forkast mig ikke i alderdommens tid, forlat mig ikke når min kraft forgår!
9Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10For mine fiender har sagt om mig, de som tar vare på mitt liv, rådslår tilsammen
10Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11og sier: Gud har forlatt ham; forfølg og grip ham, for det er ingen som redder!
11Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12Gud, vær ikke langt borte fra mig! Min Gud, skynd dig å hjelpe mig!
12Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13La dem som står mig efter livet, bli til skamme og gå til grunne! La dem som søker min ulykke, bli klædd i skam og spott!
13Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14Og jeg vil alltid håpe, og til all din pris vil jeg legge ny pris.
14А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15Min munn skal fortelle om din rettferdighet, hele dagen om din frelse; for jeg vet ikke tall derpå.
15Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16Jeg vil fremføre Herrens, Israels Guds veldige gjerninger, jeg vil prise din rettferdighet, din alene.
16Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17Gud, du har lært mig det fra min ungdom av, og inntil nu kunngjør jeg dine undergjerninger.
17Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18Forlat mig da heller ikke inntil alderdommen og de grå hår, Gud, inntil jeg får kunngjort din arm for efterslekten, din kraft for hver den som skal komme.
18Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19Og din rettferdighet, Gud, når til det høie; du som har gjort store ting, Gud, hvem er som du?
19Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20Du som har latt oss se mange trengsler og ulykker, du vil igjen gjøre oss levende og igjen dra oss op av jordens avgrunner.
20Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21Du vil øke min storhet og vende om og trøste mig.
21Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22Så vil jeg også prise dig med harpespill, din trofasthet, min Gud! Jeg vil lovsynge dig til citar, du Israels Hellige!
22И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23Mine leber skal juble, for jeg vil lovsynge dig, og min sjel, som du har forløst.
23Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24Min tunge skal også hele dagen tale om din rettferdighet; for de er blitt til spott, de er blitt til skamme, de som søker min ulykke.
24И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.