1En salme av Asaf. Gud! Hedninger har trengt inn i din arv, de har gjort ditt hellige tempel urent, de har gjort Jerusalem til grushoper.
1Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
2De har gitt dine tjeneres lik til føde for himmelens fugler, dine helliges kjøtt til ville dyr.
2Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.
3De har utøst deres blod som vann rundt omkring Jerusalem, og der var ingen som la dem i graven.
3Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.
4Vi er blitt til skam for våre naboer, til spott og hån for dem som er omkring oss.
4Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
5Hvor lenge, Herre, vil du være vred evindelig? Hvor lenge skal din nidkjærhet brenne som ild?
5Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?
6Utøs din harme over hedningene, som ikke kjenner dig, og over de riker som ikke påkaller ditt navn!
6Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.
7For de har fortært Jakob og lagt hans bolig øde.
7Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.
8Tilregn oss ikke våre forfedres misgjerninger! La din miskunn snarlig komme oss i møte, for vi er såre elendige!
8Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
9Hjelp oss, vår frelses Gud, for ditt navns æres skyld, og fri oss og forlat oss våre synder for ditt navns skyld!
9Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.
10Hvorfor skal hedningene si: Hvor er deres Gud? La det for våre øine kjennes blandt hedningene at dine tjeneres utøste blod blir hevnet,
10Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!
11la den fangnes sukk komme for ditt åsyn, la dødens barn bli i live efter din arms styrke,
11Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.
12og betal våre naboer syvfold i deres fang den hån som de har hånet dig med, Herre!
12Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
13Og vi, ditt folk og den hjord du før, vi vil love dig evindelig; fra slekt til slekt vil vi fortelle din pris.
13А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.