¹Til sangmesteren, efter Gittit*; en salme av David. / {* kanskje en toneart som har hatt sitt navn av byen Gat.}

¹Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса.

²Herre, vår Herre, hvor herlig ditt navn er over all jorden, du som har utbredt din prakt over himmelen!

²У устима мале деце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник.

³Av barns og diebarns munn har du grunnfestet en makt for dine motstanderes skyld, for å stoppe munnen på fienden og den hevngjerrige.

³Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио;

⁴Når jeg ser din himmel, dine fingrers gjerning, månen og stjernene, som du har gjort,

⁴Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш?

⁵hvad er da et menneske, at du kommer ham i hu, og et menneskebarn, at du ser til ham!

⁵Учинио си га мало мањег од анђела, славом и чашћу венчао си га;

⁶Og du gjorde ham lite ringere enn Gud, og med ære og herlighet kronte du ham.

⁶Поставио си га господарем над делима руку својих, све си метнуо под ноге његове,

⁷Du gjorde ham til hersker over dine henders gjerninger, alt la du under hans føtter,

⁷Овце и волове све, и дивље звериње,

⁸får og okser, alle tilsammen, ja også markens dyr,

⁸Птице небеске и рибе морске, шта год иде морским путевима.

⁹himmelens fugler og havets fisker, alt som ferdes på havenes stier.

⁹Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи!

¹⁰Herre, vår Herre, hvor herlig ditt navn er over all jorden!