¹Til sangmesteren, efter Mutlabbén*; en salme av David. / {* betydningen ukjent.}

¹Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.

²Jeg vil prise Herren av hele mitt hjerte, jeg vil forkynne alle dine undergjerninger.

²Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!

³Jeg vil glede og fryde mig i dig, jeg vil lovsynge ditt navn, du Høieste,

³Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;

⁴fordi mine fiender viker tilbake, faller og omkommer for ditt åsyn.

⁴Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.

⁵For du har hjulpet mig til rett og dom, du har satt dig på tronen som rettferdig dommer.

⁵Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.

⁶Du har truet hedningene, tilintetgjort den ugudelige; deres navn har du utslettet evindelig og alltid.

⁶Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.

⁷Fiendenes boliger er helt ødelagt for all tid, og byene har du omstyrtet, deres minne er tilintetgjort.

⁷Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.

⁸Og Herren troner til evig tid, han har reist sin trone til dom,

⁸Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.

⁹og han dømmer jorderike med rettferdighet, han avsier dom over folkene med rettvishet.

⁹Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

¹⁰Og Herren er en borg for den undertrykte, en borg i nødens tider.

¹⁰У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!

¹¹Og de som kjenner ditt navn, stoler på dig; for du har ikke forlatt dem som søker dig, Herre!

¹¹Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;

¹²Lovsyng Herren, som bor på Sion, kunngjør blandt folkene hans store gjerninger!

¹²Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.

¹³For han som hevner blod, kommer de elendige i hu, han glemmer ikke deres skrik.

¹³Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,

¹⁴Vær mig nådig, Herre! Se det jeg må lide av dem som hater mig, du som løfter mig op fra dødens porter,

¹⁴Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.

¹⁵forat jeg skal forkynne all din pris, i Sions datters porter fryde mig i din frelse.

¹⁵Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.

¹⁶Hedningene er sunket i den grav de gravde; deres fot er fanget i det garn de skjulte.

¹⁶Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.

¹⁷Herren er blitt kjent, han har holdt dom; han fanger den ugudelige i hans egne henders gjerning. Higgajon*. Sela. / {* kanskje et musikalsk uttrykk.}

¹⁷Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;

¹⁸De ugudelige skal fare ned til dødsriket, alle hedninger, som glemmer Gud.

¹⁸Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.

¹⁹For ikke skal den fattige glemmes for all tid; de saktmodiges håp skal ikke gå til grunne for evig.

¹⁹Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.

²⁰Reis dig, Herre! La ikke mennesker få makt, la hedningene bli dømt for ditt åsyn!

²⁰Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.

²¹La frykt komme over dem, Herre! La hedningene kjenne at de er mennesker! Sela.