¹En bønn av David. Bøi, Herre, ditt øre, svar mig! for jeg er elendig og fattig.

¹Пригни, Господе! Ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.

²Bevar min sjel! for jeg er from. Frels din tjener, du min Gud, ham som setter sin lit til dig!

²Сачувај душу моју, јер сам Твој поклоник. Спаси слугу свог, Боже мој, који се у Те узда.

³Vær mig nådig, Herre! for til dig roper jeg hele dagen.

³Смилуј се на ме, Господе, јер к Теби вичем сав дан.

⁴Gled din tjeners sjel! for til dig, Herre, løfter jeg min sjel.

⁴Овесели душу слуге свог, јер к Теби, Господе, подижем душу своју.

⁵For du, Herre, er god og villig til å forlate og rik på miskunnhet mot alle dem som påkaller dig.

⁵Јер си Ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који Те призивају.

⁶Vend øret, Herre, til min bønn, og merk på mine inderlige bønners røst!

⁶Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мог.

⁷På min nøds dag kaller jeg på dig, for du svarer mig.

⁷У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити.

⁸Ingen er som du blandt gudene, Herre, og intet er som dine gjerninger.

⁸Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја.

⁹Alle hedningene, som du har skapt, skal komme og tilbede for ditt åsyn, Herre, og ære ditt navn.

⁹Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје.

¹⁰For du er stor og den som gjør undergjerninger; du alene er Gud.

¹⁰Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог.

¹¹Lær mig, Herre, din vei! Jeg vil vandre i din sannhet. Gi mig et udelt hjerte til å frykte ditt navn!

¹¹Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини Твојој; учини нека се мили срцу мом бојати се имена Твог.

¹²Jeg vil prise dig, Herre min Gud, av hele mitt hjerte, og jeg vil ære ditt navn evindelig.

¹²Славићу Те, Господе Боже мој, свим срцем својим, и поштоваћу име Твоје довека.

¹³For din miskunnhet er stor over mig, og du har utfridd min sjel av det dype dødsrike.

¹³Јер је милост Твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљег.

¹⁴Gud! Overmodige har reist sig imot mig, og en hop av voldsmenn står mig efter livet, og de har ikke dig for øie.

¹⁴Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају Тебе пред собом.

¹⁵Men du, Herre, er en barmhjertig og nådig Gud, langmodig og rik på nåde og sannhet.

¹⁵Али Ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,

¹⁶Vend dig til mig og vær mig nådig, gi din tjener din styrke og frels din tjenestekvinnes sønn!

¹⁶Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи свом, и помози сину слушкиње своје;

¹⁷Gjør et tegn med mig til det gode, forat mine avindsmenn kan se det og bli til skamme, fordi du, Herre, har hjulpet mig og trøstet mig.

¹⁷Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утешио ме.