¹En læresalme av Etan, esrahitten.

¹Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.

²Om Herrens nådegjerninger vil jeg synge til evig tid; fra slekt til slekt vil jeg kunngjøre din trofasthet med min munn.

²Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:

³For jeg sier: Miskunnhet bygges op til evig tid, i himmelen grunnfester du din trofasthet.

³"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:

⁴[Du sier:] Jeg har gjort en pakt med min utvalgte, jeg har svoret David, min tjener:

⁴Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."

⁵Til evig tid vil jeg grunnfeste ditt avkom, og jeg vil bygge din trone fra slekt til slekt. Sela.

⁵Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.

⁶Og himlene priser din underfulle gjerning, Herre, og din trofasthet prises i de helliges forsamling.

⁶Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?

⁷For hvem i det høie er å ligne med Herren? Hvem er Herren lik blandt Guds sønner,

⁷Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.

⁸en Gud, såre forferdelig i de helliges hemmelige råd og fryktelig for alle dem som er omkring ham?

⁸Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.

⁹Herre, hærskarenes Gud, hvem er sterk som du, Herre? Og din trofasthet er rundt omkring dig.

⁹Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.

¹⁰Du er den som hersker over havets overmot; når dets bølger reiser sig, lar du dem legge sig.

¹⁰Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.

¹¹Du har sønderknust Rahab* som en ihjelslått; med din styrkes arm har du spredt dine fiender. / {* SLM 87, 4.}

¹¹Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.

¹²Dig hører himlene til, dig også jorden; jorderike og alt det som fyller det - du har grunnfestet dem;

¹²Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.

¹³nord og syd - du har skapt dem; Tabor og Hermon jubler over ditt navn.

¹³Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.

¹⁴Du har en arm med velde; sterk er din hånd, ophøiet er din høire hånd.

¹⁴Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.

¹⁵Rettferd og rett er din trones grunnvoll; nåde og sannhet går frem for ditt åsyn.

¹⁵Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;

¹⁶Salig er det folk som kjenner til jubel*; Herre, i ditt åsyns lys skal de vandre. / {* nemlig over Herren, sin konge.}

¹⁶Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.

¹⁷I ditt navn skal de fryde sig hele dagen, og ved din rettferdighet blir de ophøiet.

¹⁷Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.

¹⁸For du er deres styrkes pryd, og ved din godhet ophøier du vårt horn.

¹⁸Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.

¹⁹For Herren er vårt skjold, og Israels Hellige vår konge.

¹⁹Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.

²⁰Dengang* talte du i et syn til dine fromme** og sa: Jeg har nedlagt hjelp hos en helt, jeg har ophøiet en ung mann av folket. / {* SLM 89, 4. 5.} / {** Guds folk.}

²⁰Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.

²¹Jeg har funnet David, min tjener, jeg har salvet ham med min hellige olje.

²¹Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.

²²Min hånd skal alltid være med ham, og min arm skal gi ham styrke.

²²Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.

²³Fienden skal ikke plage ham, og den urettferdige skal ikke undertrykke ham.

²³Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.

²⁴Men jeg vil sønderknuse hans motstandere for hans åsyn og slå dem som hater ham.

²⁴Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.

²⁵Og min trofasthet og min miskunnhet skal være med ham, og i mitt navn skal hans horn ophøies.

²⁵Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.

²⁶Og jeg vil la ham legge sin hånd på havet og sin høire hånd på elvene.

²⁶Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.

²⁷Han skal rope til mig: Du er min far, min Gud og min frelses klippe.

²⁷И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.

²⁸Og jeg vil gjøre ham til den førstefødte, til den høieste blandt kongene på jorden.

²⁸Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.

²⁹Jeg vil bevare min miskunnhet mot ham til evig tid, og min pakt skal stå fast for ham.

²⁹Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.

³⁰Og jeg vil la hans avkom bli til evig tid og hans trone som himmelens dager.

³⁰Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;

³¹Dersom hans barn forlater min lov og ikke vandrer i mine bud,

³¹Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,

³²dersom de krenker mine forskrifter og ikke holder mine befalinger,

³²Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;

³³da vil jeg hjemsøke deres synd med ris og deres misgjerning med plager.

³³Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;

³⁴Men min miskunnhet vil jeg ikke ta fra ham, og min trofasthet skal ikke svikte;

³⁴Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.

³⁵jeg vil ikke bryte min pakt og ikke forandre hvad som gikk ut fra mine leber.

³⁵Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?

³⁶Ett har jeg svoret ved min hellighet, sannelig, for David vil jeg ikke lyve:

³⁶Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;

³⁷Hans avkom skal bli til evig tid, og hans trone som solen for mitt åsyn.

³⁷Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."

³⁸Som månen skal den stå evindelig, og vidnet i det høie er trofast. Sela.

³⁸А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;

³⁹Og du har forkastet og forsmådd, du er blitt harm på din salvede.

³⁹Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.

⁴⁰Du har rystet av dig pakten med din tjener, du har vanhelliget hans krone ned i støvet.

⁴⁰Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.

⁴¹Du har revet ned alle hans murer, du har lagt hans festninger i grus.

⁴¹Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.

⁴²Alle de som går forbi på veien, har plyndret ham; han er blitt til hån for sine naboer.

⁴²Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.

⁴³Du har ophøiet hans motstanderes høire hånd, du har gledet alle hans fiender.

⁴³Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;

⁴⁴Og du lot hans skarpe sverd vike og lot ham ikke holde stand i striden.

⁴⁴Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;

⁴⁵Du har gjort ende på hans glans og kastet hans trone i støvet.

⁴⁵Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.

⁴⁶Du har forkortet hans ungdoms dager, du har dekket ham med skam. Sela.

⁴⁶Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?

⁴⁷Hvor lenge, Herre, vil du skjule dig evindelig? Hvor lenge skal din harme brenne som ild?

⁴⁷Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?

⁴⁸Kom dog i hu hvor kort mitt liv er, hvor forgjengelige du har skapt alle menneskenes barn!

⁴⁸Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

⁴⁹Hvem er den mann som lever og ikke ser døden, som frir sin sjel fra dødsrikets vold? Sela.

⁴⁹Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.

⁵⁰Hvor er, Herre, dine forrige nådegjerninger, som du tilsvor David i din trofasthet?

⁵⁰Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,

⁵¹Kom i hu, Herre, dine tjeneres vanære, at jeg må bære alle de mange folk i mitt skjød,

⁵¹Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.

⁵²at dine fiender håner, Herre, at de håner din salvedes fotspor!

⁵²Благословен Господ увек! Амин, амин.

⁵³Lovet være Herren til evig tid! Amen, amen.