¹Derfor er du uten undskyldning, menneske, hvem du enn er som dømmer. For idet du dømmer din næste, fordømmer du dig selv; for du gjør det samme, du som dog dømmer;

¹Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.

²men vi vet at Guds dom, som sannhet byder, er over dem som gjør slikt.

²А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.

³Men mener du det, du menneske, du som dømmer dem som gjør slikt, og selv gjør det, at du skal undfly Guds dom?

³Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?

⁴Eller forakter du hans godhets og tålmods og langmods rikdom, og vet ikke at Guds godhet driver dig til omvendelse?

⁴Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?

⁵Ved din hårdhet og ditt ubotferdige hjerte ophoper du dig vrede på vredens dag, den dag da Guds rettferdige dom åpenbares,

⁵Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,

⁶han som skal betale enhver efter hans gjerninger:

⁶Који ће дати свакоме по делима његовим:

⁷dem som med utholdenhet i god gjerning søker herlighet og ære og uforgjengelighet, skal han gi evig liv,

⁷Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;

⁸men dem som er gjenstridige og ulydige mot sannheten, men lydige mot urettferdigheten, dem skal times vrede og harme.

⁸А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.

⁹Trengsel og angst skal komme over hver menneskesjel som gjør det onde, både jøde først og så greker;

⁹Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;

¹⁰men herlighet og ære og fred skal times hver den som gjør det gode, både jøde først og så greker.

¹⁰А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;

¹¹For Gud gjør ikke forskjell på folk:

¹¹Јер Бог не гледа ко је ко.

¹²alle som syndet uten loven, skal også gå fortapt uten loven, og alle som syndet under loven, skal dømmes ved loven;

¹²Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити

¹³for ikke de som hører loven, er rettferdige for Gud, men de som gjør efter loven, skal bli rettferdiggjort.

¹³(Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;

¹⁴For når hedningene, som ikke har loven, av naturen gjør det loven byder, da er disse, som dog ikke har loven, sig selv en lov;

¹⁴Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:

¹⁵de viser at lovens gjerning er skrevet i deres hjerter, idet også deres samvittighet gir sitt vidnesbyrd, og deres tanker innbyrdes anklager eller også forsvarer dem -

¹⁵Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)

¹⁶på den dag da Gud skal dømme det skjulte hos menneskene efter mitt evangelium ved Jesus Kristus.

¹⁶На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.

¹⁷Men om du kalles jøde og setter din lit til loven og roser dig av Gud

¹⁷Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,

¹⁸og kjenner hans vilje og dømmer om de forskjellige ting, idet du lærer av loven,

¹⁸И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;

¹⁹og trøster dig til å være en veiviser for blinde, et lys for dem som er i mørke,

¹⁹И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,

²⁰en opdrager for dårer, en lærer for umyndige, da du har den rette form for kunnskap og sannhet i loven:

²⁰Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.

²¹du som altså lærer en annen, lærer du ikke dig selv? du som preker at en ikke skal stjele, stjeler du?

²¹Учећи, дакле, другог себе не учиш;

²²du som sier at en ikke skal drive hor, driver du hor? du som har motbydelighet for avgudene, raner du avgudenes templer?

²²Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;

²³Du som roser dig av loven, du vanærer Gud ved å bryte loven!

²³Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.

²⁴For for eders skyld spottes Guds navn blandt hedningene, som skrevet er.

²⁴Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.

²⁵For omskjærelsen har vel sin nytte om du holder loven; men er du en lov-bryter, da er din omskjærelse blitt til forhud.

²⁵Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.

²⁶Om altså den uomskårne holder lovens bud, skal da ikke hans forhud bli regnet som omskjærelse?

²⁶Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?

²⁷Og den av naturen uomskårne som opfyller loven, skal dømme dig, du som med bokstav og omskjærelse er en lov-bryter.

²⁷И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.

²⁸For ikke den er jøde som er det i det åpenbare; heller ikke er det omskjærelse som skjer i det åpenbare, på kjøttet;

²⁸Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;

²⁹men den som er jøde i det skjulte, han er jøde, og omskjærelsen er hjertets omskjærelse i Ånden, ikke i bokstaven; en sådan har sin ros, ikke av mennesker, men av Gud.

²⁹Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.