¹Hvad fortrin har da jøden? eller hvad gagn er det i omskjærelsen?

¹Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?

²Meget i alle måter; først og fremst det at Guds ord blev dem betrodd.

²Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.

³For hvorledes er det? om somme var utro, skulde da deres utroskap gjøre Guds troskap til intet?

³А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?

⁴Langt derifra! la det stå fast at Gud er sanndru, men hvert menneske en løgner, som skrevet er: At du må kjennes rettferdig i dine ord og vinne når du fører din sak.

⁴Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.

⁵Men dersom vår urettferdighet viser Guds rettferdighet, hvad skal vi da si? Er vel Gud urettferdig når han fører sin vrede over oss? Jeg taler på menneskelig vis.

⁵Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:

⁶Langt derifra! hvorledes kunde Gud da dømme verden?

⁶Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?

⁷Ja, men dersom Guds sanndruhet ved min løgn åpenbarte sig rikelig til hans ære, hvorfor blir da jeg enda dømt som en synder?

⁷Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?

⁸Og skal vi da ikke - som vi spottes for, og som nogen sier at vi lærer - gjøre det onde forat det gode kan komme derav? Rettferdig er den dom som treffer slike.

⁸Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.

⁹Hvad da? har vi nogen fordel? Nei, aldeles ikke; vi har jo før anklaget både jøder og grekere for at de alle sammen er under synd,

⁹Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,

¹⁰som skrevet er: Det finnes ikke en rettferdig, enn ikke en;

¹⁰Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;

¹¹det finnes ikke en som er forstandig; det finnes ikke en som søker Gud;

¹¹Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;

¹²alle er avveket; alle til hope er de blitt uduelige; det finnes ikke nogen som gjør godt, det finnes ikke en eneste.

¹²Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.

¹³Deres strupe er en åpnet grav; med sine tunger gjorde de svik, ormegift er under deres leber.

¹³Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.

¹⁴Deres munn er full av forbannelse og bitterhet.

¹⁴Њихова су уста пуна клетве и горчине.

¹⁵Deres føtter er snare til å utøse blod;

¹⁵Њихове су ноге брзе да проливају крв.

¹⁶ødeleggelse og usælhet er det på deres veier,

¹⁶На путевима је њиховим раскопавање и невоља;

¹⁷og freds vei kjenner de ikke.

¹⁷И пут мирни не познаше.

¹⁸Det er ikke gudsfrykt for deres øine.

¹⁸Нема страха Божијег пред очима њиховим.

¹⁹Men vi vet at alt det som loven sier, det taler den til dem som har loven, forat hver munn skal lukkes og hele verden bli skyldig for Gud,

¹⁹А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;

²⁰siden intet kjød blir rettferdiggjort for ham ved lov-gjerninger; for ved loven kommer syndens erkjennelse.

²⁰Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.

²¹Men nu er Guds rettferdighet, som loven og profetene vidner om, åpenbaret uten loven,

²¹А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;

²²det vil si Guds rettferdighet ved troen på Jesus Kristus for alle og over alle som tror. For det er ingen forskjell;

²²А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.

²³alle har syndet og fattes Guds ære,

²³Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,

²⁴og de blir rettferdiggjort uforskyldt av hans nåde ved forløsningen i Kristus Jesus,

²⁴И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.

²⁵som Gud stilte til skue i hans blod, som en nådestol ved troen, for å vise sin rettferdighet, fordi han i sin langmodighet hadde båret over med de synder som før var gjort -

²⁵Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;

²⁶for å vise sin rettferdighet i den tid som nu er, så han kunde være rettferdig og gjøre den rettferdig som har troen på Jesus.

²⁶У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.

²⁷Hvor er så vår ros? Den er utelukket. Ved hvilken lov? Gjerningenes? Nei, ved troens lov.

²⁷Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.

²⁸For vi holder for at mennesket blir rettferdiggjort ved troen, uten lov-gjerninger.

²⁸Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.

²⁹Eller er Gud bare jøders Gud? er han ikke også hedningers? Jo, han er også hedningers,

²⁹Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.

³⁰så sant Gud er én, og han rettferdiggjør de omskårne av troen og de uomskårne ved troen.

³⁰Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.

³¹Ophever vi da loven ved troen? Langt derifra! vi stadfester loven.

³¹Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.