1A odpowiadając Ijob rzekł:
1А Јов одговори и рече:
2Dokądże trapić będziecie duszę moję, a nacierać na mię mowami swemi?
2Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3Już dziesięćkroć zawstydziliście mię, i nie wstydże was, że się tak zatwardzacie przeciwko mnie?
3Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4A niech tak będzie, żem zbłądził; przy mnie zostanie błąd mój.
4Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5A jeźli się przeciw mnie wynosicie, a obwiniacie mię pohaóbieniem mojem,
5Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6Wiedzcież, żeć mię Bóg odwrócił, i siecią swoją obtoczył mię.
6Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7Oto, wołamli o krzywdę, nie bywam wysłuchany; krzyczęli, niemasz sądu.
7Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8Drogę moję zagrodził, żebym przejść nie mógł, a na ścieszce mojej ciemności położył.
8Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9Z sławy mojej złupił mię, i zdjął koronę z głowy mojej.
9Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10Popsuł mię zewsząd, abym zaginął, a wyrwał jako drzewo nadzieję moję.
10Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11Nadto zapalił się na mię gniew jego, a policzył mię w poczet nieprzyjaciół swoich.
11Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12Przyszły razem hufy jego, i utorowały przeciwko mnie drogę swoję, i obległy w około namiot mój.
12Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13Braci moich odemnie oddalił, a znajomi moi stronią odemnie.
13Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14Opuścili mię bliscy moi, a znajomi moi zapomnieli mię.
14Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15Komornicy domu mego, i służebnice moje mają mię za obcego, cudzoziemcem stałem się w oczach ich.
15Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16Wołamli na sługę mego, nie ozywa mi się, chociaż go proszę ustami memi.
16Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17Tchem moim brzydzi się żona moja, choć proszę przez synów żywota mego.
17Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18I najlichsi pogardzają mną, a gdy powstaję, urągają mi.
18Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19Brzydzą się mną wszyscy najwierniejsi moi, a którychem umiłował, stali mi się przeciwnymi.
19Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20Do skóry mojej, jako do ciała mego przyschła kość moja; skóra tylko została około zębów moich.
20За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21Zmiłujcie się nademną, zmiłujcie się nademną, wy przyjaciele moi! bo ręka Boża dotknęła mię.
21Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22Czemuż mię prześladujecie, jako Bóg, a ciała mego nie możecie się nasycić?
22Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23Oby teraz napisane były słowa moje! oby je na księgach wyrysowano!
23О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24Oby rylcem żelaznym i ołowiem na wieczną pamiątkę na kamieniu wydrążone były!
24Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25Aczci ja wiem, iż Odkupiciel mój żyje, a iż w ostateczny dzieó nad prochem stanie.
25Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26A choć ta skóra moja roztoczona będzie, przecież w ciele mojem oglądam Boga;
26И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27Którego ja sam oglądam, i oczy moje ujrzą go, a nie inny; choć zniszczały nerki moje we wnętrznościach moich.
27Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28Przeczże nie mówicie: Czemuż go prześladujemy? gdyż się przy mnie znajduje grunt dobrej sprawy.
28Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29Ulęknijcie się sami miecza, bo pomsta nieprawości jest miecz; a wiedzcie, że będzie sąd.
29Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.