¹A odpowiadając Sofar Naamatczyk rzekł:

¹А Софар Намаћанин одговори и рече:

²Do tego mię myśli moje przywodzą, abym odpowiedział; przetożem się pospieszył.

²Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.

³Słyszałem mnie haóbiącą naganę; ale duch wyrozumienia mego odpowie za mię.

³Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

⁴Izaż nie wiesz, że to jest od wieku, od tego czasu, jako postawił Bóg człowieka na ziemi?

⁴Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.

⁵Iż chwała niepobożnych krótka jest, a wesele obłudnika na mgnienie oka?

⁵Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?

⁶By też wstąpiła aż do nieba hardość jego, a obłoku się dotknęła głowa jego:

⁶Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,

⁷A wszakże na wieki zginie jako gnój jego, a ci, którzy go widzieli, rzeką: Gdzież się podział?

⁷Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?

⁸Uleci jako sen, a nie znajdą go; bo uciecze, jako widzenie nocne.

⁸Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.

⁹Oko, które go widziało, nie ogląda go więcej, i nie ujrzy go więcej miejsce jego.

⁹Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.

¹⁰Synowie jego będą się korzyć ubogim; bo ręce jego muszą wracać, co wydarł.

¹⁰Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.

¹¹Kości jego napełnione są grzechami młodości jego, a w prochu z nim leżeć będą.

¹¹Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.

¹²A choć złość słodnieje w ustach jego, i tai ją pod językiem swoim;

¹²Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,

¹³Kocha się w niej, a nie opuszcza jej, zatrzymywając ją w pośrodku podniebienia swego:

¹³Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,

¹⁴Wszakże pokarm jego we wnętrznościach jego odmieni się; żółcią padalcową stanie się w trzewach jego.

¹⁴Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.

¹⁵Bogactwa, które pożarł, zwróci, a z brzucha jego wyżenie je Bóg.

¹⁵Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.

¹⁶Głowę padalcową ssać będzie; zabije go język jaszczurczy.

¹⁶Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.

¹⁷Nie ogląda źródeł rzek, strumieni mówię miodu i masła.

¹⁷Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.

¹⁸Wróci pracę cudzą, a nie zażyje jej; i choć znowu nabędzie wielkich majętności, nie ucieszy się niemi.

¹⁸Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.

¹⁹Bo ubogich dręczył i opuszczał, złupił dom, którego nie budował; przetoż nic spokojnego nie poczuje w żywocie swoim,

¹⁹Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.

²⁰Ani rzeczy swych wdzięcznych nie będzie mógł zatrzymać.

²⁰Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.

²¹Nic nie zostanie z pokarmów jego, ani się rozmnoży dobro jego.

²¹Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.

²²Choćby i nazbyt miał wszystkiego, ściśniony będzie; wszelka ręka trapiących oburzy się naó.

²²Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.

²³Choć będzie miał czem napełnić brzuch swój, przecież naó Bóg puści popędliwość gniewu swego, którą jako deszcz spuści naó, i na pokarmy jego.

²³Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.

²⁴Gdy uciekać będzie przed bronią żelazną, przebije go łuk hartowny.

²⁴Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.

²⁵Wyjęta będzie strzała z sajdaku wypuszczona, a grot przeniknie żółć jego; a gdy uchodzić będzie, ogarną go strachy.

²⁵Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.

²⁶Wszystkie nieszczęścia zasadziły się naó w tajemnych miejscach jego, a pożre go ogieó nierozdymany: pozostały w przybytku jego utrapiony będzie.

²⁶Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.

²⁷Odkryją niebiosa złość jego, a ziemia powstanie przeciwko niemu.

²⁷Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.

²⁸Przeniesie się urodzaj domu jego; dobra jego rozpłyną się w dzieó gniewu jego.

²⁸Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.

²⁹Tenci jest dział człowieka niepobożnego od Boga, to dziedzictwo naznaczone mu od Boga.

²⁹То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.