¹Potem dalej Ijob prowadził rzecz swoję, i rzekł:

¹И Јов настави беседу своју и рече:

²Jako żyje Bóg, który odrzucił sąd mój, a Wszechmocny, który gorzkości nabawił duszy mojej:

²Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,

³Że póki staje tchu we mnie, i ducha Bożego w nozdrzach moich,

³Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

⁴Nie będą mówiły wargi moje nieprawości, a język mój nie będzie powiadał zdrady.

⁴Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.

⁵Nie daj Boże, żebym was miał usprawiedliwiać; póki dech we mnie, nie odstąpię od niewinności mojej.

⁵Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.

⁶Sprawiedliwości mojej trzymać się będę, a nie puszczę się jej; nie zawstydzi mię serce moje, pókim żyw.

⁶Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

⁷Nieprzyjaciel mój będzie jako niezbożnik, a który powstaje przeciwko mnie, jako złośnik.

⁷Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.

⁸Co bowiem za nadzieja jest obłudnika, który się w łakomstwie kocha, gdy Bóg wydrze duszę jego.

⁸Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?

⁹Izali Bóg usłyszy wołanie jego, gdy naó ucisk przyjdzie?

⁹Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?

¹⁰Izaż się w Wszechmocnym rozkocha? a będzie wzywał Boga na każdy czas?

¹⁰Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?

¹¹Uczę was, będąc w ręce Bożej, a jako idę z Wszechmocnym, nie taję.

¹¹Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.

¹²Oto wy to wszyscy widzicie; przeczże wżdy próżność mówicie?

¹²Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

¹³Tenci jest dział człowieka bezbożnego u Boga, a toć dziedzictwo okrutnicy od Wszechmocnego wezmą.

¹³То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.

¹⁴Jeźli się rozmnożą synowie jego, pójdą pod miecz: a potomstwo jego nie nasyci się chleba.

¹⁴Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.

¹⁵Którzy po nim zostaną w śmierci pogrzebieni będą, a wdowy jego nie będą go płakały;

¹⁵Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

¹⁶Choćby srebra nazgromadzał jako prochu, a nasprawiał szat jako błota:

¹⁶Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,

¹⁷Tedy nasprawiać ich on, ale sprawiedliwy oblekać je będzie, a srebro ono niewinny dzielić będzie.

¹⁷Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.

¹⁸Zbuduje dom swój jako mól, a jako stróż budę wystawi.

¹⁸Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.

¹⁹Bogaty zaśnie, a nie będzie pogrzebiony; spojrzyli kto, alić go niemasz.

¹⁹Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.

²⁰Zachwycą go strachy jako wody, w nocy go porwie wicher.

²⁰Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.

²¹Pochwyci go wiatr wschodni, a odejdzie; bo wicher ruszył go z miejsca swego.

²¹Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.

²²Toć Bóg naó dopuści, a nie przepuści mu, choć przed ręką jego prędko uciekać będzie.

²²То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.

²³Klaśnie każdy nad nim rękoma swemi, i wysyka go z miejsca swego.

²³Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.