1Zawołajże tedy, jeźli kto jest, coćby odpowiedział? a do któregoż się z świętych obrócisz?
1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2Zaiste głupiego zabija gniew, a prostaka umarza zawiść.
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3Jam widział głupiego, iż się rozkorzenił; alem wnet źle tuszył mieszkaniu jego.
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4Oddaleni będą synowie jego od zbawienia, i starci będą w bramie, a nie będzie, ktoby ich wyrwał.
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5Żniwo jego głodny pożre, i z samego ciernia wybierze je; a połknie chciwy bogactwa takowych.
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6Albowiem nie z prochu wychodzi utrapienie, ani z ziemi wyrasta kłopot.
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7Ale człowiek na kłopot się rodzi jako iskry z węgla latają w górę.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8Zaiste jabym szukał Boga, Bogubym przełożył sprawę swoję;
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9Który czyni rzeczy wielkie i niewybadane, dziwne, którym liczby niemasz;
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10Który daje deszcz na ziemię, i spuszcza wody na pola;
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11Który sadza pokornych wysoko, a smutnych wywyższa ku zbawieniu;
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12Który w niwecz obraca myśli chytrych, tak, iż ręce ich nie sprawią nic skutecznego;
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13Który chwyta mądrych w chytrości ich, a radę przewrotnych prędko niszczy.
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14We dnie taczają się jako w ciemnościach, a jako w nocy macają w południe.
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15Który zachowuje ubogiego od miecza, od ust ich, i od ręki gwałtownika.
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16Mać uciśniony nadzieje; ale nieprawość stuli usta swe.
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17Oto błogosławiony człowiek, którego Bóg karze; przetoż karaniem Wszechmocnego nie pogardzaj,
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18Bo on zrania i zawiązuje; uderza, a ręce jego uzdrawiają.
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19Z sześciu ucisków wyrwie cię, a w siódmym nie tknie się ciebie złe.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20W głodzie wybawi cię od śmierci, a na wojnie z rąk miecza.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21Przed biczem języka ukryty będziesz, a nie ulękniesz się w spustoszeniu, gdy przyjdzie.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22W spustoszeniu i w głodzie śmiać się będziesz, a zwierząt ziemskich bać się nie będziesz.
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23Bo z kamieniem polnym będzie przymierze twoje, a okrutny zwierz polny spokojnym ci się stawi.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24I poznasz, że jest spokojny przybytek twój, i nawiedzisz mieszkanie twoje, a nie zgrzeszysz.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25Doznasz też, iż rozmnożone będzie nasienie twoje, a potomstwo twoje będzie jako ziele ziemi.
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26Wnijdziesz w sędziwości do grobu, jako znoszone bywa zboże w stóg czasu swego.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27Otośmy tego doszli, że tak jest: słuchajże tego, a uważaj to sam u siebie.
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.