1Lepszy jest kęs suchego chleba a w pokoju, niżeli pełen dom nabitego bydła ze swarem.
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2Sługa roztropny będzie panował nad synem, który jest ku haóbie; a między braćmi będzie dzielił dziedzictwo.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3Tygiel srebra a piec złota doświadcza; ale Pan serc dośwadcza.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4Zły pilnuje warg złośliwych, a kłamca słucha języka przewrotnego.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5Kto się naśmiewa z ubogiego, uwłacza stworzycielowi jego; a kto się raduje z upadku czyjego, nie ujdzie pomsty.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6Korona starców są synowie synów ich, a ozdoba synów są ojcowie ich.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7Nie przystoi mowa poważna głupiemu, dopieroż księciu usta kłamliwe.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8Jako kamieó drogi, tak bywa dar wdzięczny temu, który go bierze; do czegokolwiek zmierzy, zdarzy mu się.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9Kto pokrywa przestępstwo, szuka łaski; ale kto wznawia rzeczy, rozłącza przyjaciół.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10Więcej waży gromienie u roztropnego, niżeli sto plag u głupiego.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11Uporny tylko złego szuka, dla tego poseł okrutny będzie naó zesłany.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12Lepiej jest człowiekowi spotkać się z niedźwiedzicą osierociałą, niżeli z głupim w głupstwie jego.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13Kto oddaje złem za dobre, nie wynijdzie złe z domu jego.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14Kto zaczyna zwadę, jest jako ten, co przekopuje wodę; przetoż niż się zwada rozsili, zaniechaj go.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15Kto usprawiedliwia niezbożnego, a winnym czyni sprawiedliwego, oba jednako są obrzydliwością Panu.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16Cóż po dostatku w ręku głupiego, ponieważ do nabycia mądrości rozumu nie ma?
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17Wszelkiego czasu miłuje przyjaciel, a w ucisku stawia się jako brat.
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18Człowiek głupi daje rękę, czyniąc rękojemstwo przed twarzą przyjaciela swego.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19Kto miłuje zwadę, miłuje grzech; a kto wynosi usta swe, szuka upadku.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20Przewrotny w sercu nie znajduje dobrego; a kto jest przewrotnego języka, wpadnie we złe.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21Kto spłodził głupiego, na smutek swój spłodził go, ani się rozweseli ojciec niemądrego.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22Serce wesołe oczerstwia jako lekarstwo; ale duch sfrasowany wysusza kości.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23Niezbożny potajemnie dar bierze, aby podwrócił ścieszki sądu.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24Na twarzy roztropnego znać mądrość; ale oczy głupiego aż na kraju ziemi.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25Syn głupi żałością jest ojcu swemu, a gorzkością rodzicielce swojej.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26Zaiste nie dobra, winować sprawiedliwego, albo żeby przełożeni kogo dla cnoty bić mieli.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27Kto zawściąga mowy swe, jest umiejętnym; drogiego ducha jest mąż rozumny.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28Gdy głupi milczy, za mądrego poczytany bywa; a który zatula wargi swoje, za rozumnego.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.