1Lepszy jest ubogi, który chodzi w uprzejmości swej, niżeli przewrotny w wargach swoich, który jest głupim.
1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2Zaiste duszy bez umiejętności nie dobrze, a kto jest prędkich nóg, potknie się.
2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3Głupstwo człowiecze podwraca drogę jego, a przecie przeciwko Panu zapala się gniewem serce jego.
3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4Bogactwa przyczyniają wiele przyjaciół; ale ubogi od przyjaciela swego odłączony bywa.
4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5Fałszywy świadek nie będzie bez pomsty; a kto mówi kłamstwo, nie ujdzie.
5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6Wielu się ich uniża przed księciem, a każdy jest przyjacielem mężowi szczodremu.
6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7Wszyscy bracia ubogiego nienawidzą go; daleko więcej inni przyjaciele jego oddalają się od niego; woła za nimi, a niemasz ich.
7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8Nabywa rozumu, kto miłuje duszę swoję, a strzeże roztropności, aby znalazł co dobrego.
8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9Świadek fałszywy nie będzie bez pomsty; a kto mówi kłamstwo, zginie.
9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10Nie przystoi głupiemu rozkosz, ani słudze panować nad książętami.
10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11Rozum człowieczy zawściąga gniew jego, a ozdoba jego jest mijać przestępstwo.
11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12Zapalczywość królewska jest jako ryk lwięcia; ale łaska jego jest jako rosa na trawie.
12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13Syn głupi jest utrapieniem ojcu swemu, a żona swarliwa jest jako ustawiczne kapanie przez dach.
13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14Dom i majętność dziedzictwem przypada po rodzicach; ale żona roztropna jest od Pana.
14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15Lenistwo przywodzi twardy sen, a dusza gnuśna będzie łaknęła.
15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16Kto strzeże przykazania, strzeże duszy swojej; ale kto gardzi drogami swemi, zginie.
16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17Panu pożycza, kto ma litość nad ubogim, a on mu za dobrodziejstwo jego odda.
17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18Karz syna swego, póki o nim nadzieja, a zabiegając zginieniu jego niech mu nie folguje dusza twoja.
18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19Wielki gniew okazuj, kiedy odpuszczasz karanie, grożąc mu, ponieważ odpuszczasz, że potem srożej karać będziesz.
19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20Słuchaj rady, a przyjmuj karność, abyś kiedyżkolwiek był mądrym.
20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21Wiele jest myśli w sercu człowieczem; ale rada Paóska, ta się ostoi.
21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22Pożądana rzecz człowiekowi dobroczynność jego, ale lepszy jest ubogi, niż mąż kłamliwy.
22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23Bojażó Paóska prowadzi do żywota, a kto ją ma, w obfitości mieszka, i nie spotka go nieszczęście.
23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24Leniwy kryje rękę swą pod pachę, i do ust swych nie podnosi jej.
24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25Bij naśmiewcę, żeby prostak był ostrożniejszym; a roztropnego sfukaj, żeby zrozumiał umiejętność.
25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26Syn wstyd i haóbę zadawający, ojca gubi i matkę wygania.
26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27Synu mój! przestaó słuchać nauki, któraby cię odwodziła od mów rozumnych.
27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28Świadek złośliwy pośmiewa się z sądu, a usta niezbożnych połykają nieprawość.
28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29Sądy są na pośmiewców zgotowane, a guzy na grzbiet głupich.
29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.