¹Nie chlub się ze dnia jutrzejszego; bo nie wiesz, coć przyniesie dzieó dzisiejszy.

¹Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.

²Niechaj cię kto inny chwali, a nie usta twoje; obcy, a nie wargi twoje.

²Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.

³Ciężkić jest kamieó, i piasek ważny; ale gniew głupiego cięższy, niż to oboje.

³Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.

⁴Okrutnyć jest gniew, i nagła popędliwość; ale przed zazdrością któż się ostoi?

⁴Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?

⁵Lepsza jest przymówka jawna, niżeli miłość skryta.

⁵Бољи је јавни укор него тајна љубав.

⁶Lepsze są rany od przyjaciela, niż łagodne całowanie człowieka nienawidzącego.

⁶Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.

⁷Dusza nasycona i plastr miodu podepcze; ale głodnej duszy i gorzkość wszelaka słodka.

⁷Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.

⁸Jako ptak odlatuje od gniazda swojego: tak człowiek odchodzi od miejsca swego.

⁸Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.

⁹Jako maść i kadzenie uwesela serce: tak słodkość przyjaciela uwesela więcej, niż własna rada.

⁹Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.

¹⁰Przyjaciela twego, i przyjaciela ojca twego nie opuszczaj, a do domu brata twego nie wchodź w dzieó utrapienia twego; bo lepszy sąsiad bliski, niż brat daleki.

¹⁰Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.

¹¹Bądź mądrym, synu mój! a uweselaj serce moje, abym miał co odpowiedzieć temu, któryby mi urągał.

¹¹Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.

¹²Ostrożny, upatrując złe, ukrywa się; ale prostak wprost idąc, w szkodę popada.

¹²Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

¹³Weźmij szatę tego, któryć ręczył za obcego; a od tego, który ręczył za cudzoziemkę, weźmij zastaw jego.

¹³Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.

¹⁴Temu, który przyjacielowi swemu wielkim głosem rano wstawając błogosławi, poczytane to będzie za przeklęstwo.

¹⁴Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.

¹⁵Kapanie ustawiczne w dzieó gwałtownego deszczu, i żona swarliwa są sobie podobni;

¹⁵Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;

¹⁶Kto ją kryje, kryje wiatr, a wonią wyda; jako olejek wonny w prawej ręce jego.

¹⁶Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.

¹⁷Żelazo żelazem bywa naostrzone; tak mąż zaostrza oblicze przyjaciela swego.

¹⁷Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.

¹⁸Kto strzeże drzewa figowego, pożywa owocu jego; także kto strzeże pana swego, uczczony będzie.

¹⁸Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.

¹⁹Jako się w wodzie twarz przeciwko twarzy ukazuje: tak serce człowiecze przeciw człowiekowi.

¹⁹Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.

²⁰Piekło i zatracenie nie mogą być nasycone; także i oczy ludzkie nasycić się nie mogą.

²⁰Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите.

²¹Tygiel srebra a piec złota doświadcza, a człowieka wieść sławy jego.

²¹Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.

²²Choćbyś głupiego i w stępie między krupami stąporem stłukł, nie odejdzie od niego głupstwo jego.

²²Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.

²³Doglądaj pilnie dobytku twego, a miej pieczę o trzodach twoich.

²³Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.

²⁴Boć nie na wieki trwa bogactwo, ani korona od narodu do narodu.

²⁴Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.

²⁵Gdy wzrasta trawa, a ukazują się zioła, tedy z gór siano zbierają.

²⁵Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.

²⁶Owce będą na szaty twoje, a nagrodą polną kozły.

²⁶Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.

²⁷Nadto dostatek mleka koziego na pokarm twój, na pokarm domu twego, i na pożywienie dziewek twoich.

²⁷И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.