¹Te są słowa Lemuela króla, i zebranie mów, któremi go ćwiczyła matka jego.

¹Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.

²Cóż rzekę, synu mój? cóż rzekę, synu żywota mego? i cóż rzekę, synu ślubów moich?

²Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?

³Nie dawaj niewiastom siły twojej, ani dróg twoich tym, którzy do zginienia królów przywodzą.

³Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.

⁴Nie królom, o Lemuelu! nie królom należy pić wino, a nie panom bawić się napojem mocnym;

⁴Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,

⁵By snać pijąc nie zapomniał na ustawy, a nie odmienił spraw wszystkich ludzi uciśnionych.

⁵Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.

⁶Dajcie napój mocny ginącemu, a wino tym, którzy są ducha sfrasowanego.

⁶Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;

⁷Niech się napije, a zapomni ubóstwa swego, a na utrapienie swoje niech więcej nie wspomni.

⁷Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.

⁸Otwórz usta swe za niemym w sprawie wszystkich osądzonych na śmierć.

⁸Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.

⁹Otwórz usta swe, sądź sprawiedliwie, a podejmij się sprawy ubogiego i nędznego.

⁹Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.

¹⁰Któż znajdzie niewiastę stateczną, gdyż nad perły daleko większa jest cena jej?

¹⁰Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.

¹¹Serce męża jej ufa jej, a na korzyściach schodzić mu nie będzie.

¹¹Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.

¹²Dobrze mu czyni, a nie źle, po wszystkie dni żywota swego.

¹²Чини му добро, а не зло, свега века свог.

¹³Szuka wełny i lnu, a pracuje ochotnie rękami swemi.

¹³Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.

¹⁴Podobna jest okrętom kupieckim; z daleka przywodzi żywność swoję.

¹⁴Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.

¹⁵I wstaje bardzo rano, a daje pokarm czeladzi swej, a obrok słuszny dziewkom swym.

¹⁵Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.

¹⁶Obmyśla rolę, i ujmuje ją; z zarobku rąk swoich szczepi winnice.

¹⁶Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.

¹⁷Przepasuje mocą biodra swe, a posila ramiona swoje.

¹⁷Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.

¹⁸Doświadcza, że jest dobra skrzętność jej, a nie gaśnie w nocy pochodnia jej.

¹⁸Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.

¹⁹Ręce swoje obraca do kądzieli, a palcami swemi trzyma wrzeciono.

¹⁹Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.

²⁰Rękę swą otwiera ubogiemu, a ręce swoje wyciąga ku nędznemu.

²⁰Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.

²¹Nie boi się o czeladź swoję czasu śniegu; albowiem wszystka czeladź jej obłoczy się w szatę dwoistą.

²¹Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.

²²Kobierce sobie robi; płótno subtelne i szarłat jest odzieniem jej.

²²Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је

²³Znaczny jest w bramach mąż jej, gdy siedzi między starszymi ziemi.

²³Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.

²⁴Płótno robi, i sprzedaje, także pasy sprzedaje kupcowi.

²⁴Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.

²⁵Moc i przystojność jest odzieniem jej; nie frasuje się o czasy przyszłe.

²⁵Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.

²⁶Mądrze otwiera usta swe, a nauka miłosierdzia jest na języku jej.

²⁶Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.

²⁷Dogląda rządu w domu swym, a chleba próżnując nie je.

²⁷Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.

²⁸Powstawszy synowie jej błogosławią jej; także i mąż jej chwali ją,

²⁸Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;

²⁹Mówiąc: Wiele niewiast grzecznie sobie poczynały; ale je ty przechodzisz wszystkie.

²⁹Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

³⁰Omylna jest wdzięczność, i marna piękność; ale niewiasta, która się Pana boi, ta pochwały godna.

³⁰Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

³¹Dajcie jej z owocu ręku jej, a niechaj ją chwalą w bramach uczynki jej.

³¹Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.