¹Słuchajcie synowie! ćwiczenia ojcowskiego, a pilnujcie, abyście umieli roztropność;

¹Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.

²Albowiem wam naukę dobrą daję; zakonu mego nie opuszczajcie.

²Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.

³Gdybym był młodziuchnym synem u ojca mego, i jedynakiem u matki mojej,

³Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,

⁴On mię uczył, powiadając mi: Niech się chwyci powieści moich serce twoje, strzeż przytkazaó moich, a będziesz żył.

⁴Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.

⁵Nabywaj mądrości, nabywaj roztropności; nie zapominaj, ani się uchylaj od powieści ust moich.

⁵Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.

⁶Nie opuszczaj jej, a będzie cię strzegła; rozmiłuj się jej, a zachowa cię.

⁶Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.

⁷Początkiem wszystkiego jest mądrość, nabywajże mądrości, a za wzystkę majętność twoję nabywaj roztropności.

⁷Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.

⁸Wywyższaj ją, a wywyższy cię, rozsławi cię, gdy ją przyjmiesz.

⁸Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.

⁹Przyda głowie twojej wdzięczności, koroną ozdoby obdarzy cię.

⁹Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.

¹⁰Słuchaj, synu mój! a przyjmij powieści moje, a rozmnożąć lata żywota.

¹⁰Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.

¹¹Drogi mądrości nauczam cię; po ścieszkach prostych wiodę cię;

¹¹Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.

¹²Któremi gdy pójdziesz, nie będzie ściśniony chód twój; a jeźli pobieżysz, nie potkniesz sií.

¹²Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.

¹³Przyjmij őwiczenie, nie puszczaj się go, strzeż go; albowiem ono jest żywotem twoim.

¹³Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.

¹⁴Ścieszką niepobożnych nie chodź, a nie udawaj się drogą złośliwych.

¹⁴Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.

¹⁵Opuść ją, nie chodź po niej; uchyl się od niej, a omió ją.

¹⁵Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.

¹⁶Boć oni nie zasną, aż co złego zbroją; ani się uspokoją, aż kogo do upadku przywiodą;

¹⁶Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.

¹⁷Albowiem jedzą chleb niezbożności, a wino drapiestwa piją,

¹⁷Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.

¹⁸Ale ścieszka sprawiedliwych jako światłość jasna, która im dalej tem bardziej świeci, aż do dnia doskonałego.

¹⁸А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.

¹⁹Droga zaś niepobożnych jest jako ciemność; nie wiedzą, o co sií otrącić mogą.

¹⁹А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.

²⁰Synu mój! słów moich pilnuj; ku powieściom moim nakłoó ucha twojego.

²⁰Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.

²¹Niech nie odchodzą od oczów twoich, zachowaj je w pośród serca twego.

²¹Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.

²²Albowiem żywotem są tym, którzy je znajdują, a wszystkiemu ciału ich lekarstwem.

²²Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.

²³Nad wszystko, czego ludzie strzegą, strzeż serca twego; bo z niego żywot pochodzi.

²³Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.

²⁴Oddal od siebie przewrotność ust, a złośliwe wargi oddal od siebie.

²⁴Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.

²⁵Oczy twoje niechaj na dobre rzeczy patrzą, a powieki twoje niech drogę przed tobą prostują.

²⁵Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.

²⁶Umiarkuj ścieżkę nóg twoich, aby wszystkie drogi twoje pewne były.

²⁶Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.

²⁷Nie uchylaj się na prawo ani na lewo; owszem, odwróć nogę twoję od złego.

²⁷Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.