1Błogosław, duszo moja! Panu. Panie, Boże mój! wielceś jest wielmożnym; chwałę i ozdobę przyoblokłeś.
1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2Przyodziałeś się światłością jako szatą; rozciągnąłeś niebiosa jako oponę.
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3Któryś zasklepił na wodach pałace swoje; który używasz obłoków miasto wozów; który chodzisz na skrzydłach wiatrowych;
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4Który czynisz duchy posłami swymi; ty czynisz sługi swe ogniem pałającym.
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5Ugruntowałeś ziemię na słupach jej, tak, że się nie poruszy na wieki wieczne.
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6Przepaścią jako szatą przyodziałeś ją był, tak, że wody stały nad górami.
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7Na zgromienie twojerozbiegły się, a na głos pogromu twego prędko zuciekały.
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8Wstąpiły góry, zniżyły się doliny na miejsce, któreś im założył.
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9Zamierzyłeś im kres, aby go nie przestępowały, ani się wracały na okrycie ziemi.
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10Który wypuszczasz źródła po dolinach, aby płynęły między górami,
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11A napój dawały wszystkiemu zwierzowi polnemu; a z nich gaszą leśne osły pragnienie swoje.
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12Przy nich mieszka ptastwo niebieskie, a z pośród gałązek głos wydaje.
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13Który pokrapiasz góry z pałaców swoich, aby się z owoców spraw twoich nasycała ziemia.
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14Za twoją sprawą rośnie trawa dla bydła, a zioła na pożytek człowieczy; ty wywodzisz chleb z ziemi:
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15I wino, które uwesela serce człowiecze, od którego się lśni twarz jako od oleju; i chleb, który zatrzymuje żywot ludzki.
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16Nasycone bywają i drzewa Paóskie, i cedry Libanu, których nasadził;
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17Na których ptaki gniazda swe mają, i bocian na jedlinach ma dom swój.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18Góry wysokie dzikim kozom, a skały są ucieczką królikom.
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19Uczynił miesiąc dla pewnych czasów, a słoóce zna zachód swój.
19Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20Przywodzisz ciemność, i bywa noc, w którą wychodzą wszystkie zwierzęta leśne.
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21Lwięta ryczą do łupu, i szukają od Boga pokarmu swego.
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22Lecz gdy słoóce wznijdzie, zaś się zgromadzają, i w jamach swoich kładą się.
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23Tedy wychodzi człowiek do roboty swojej, i do pracy swojej aż do wieczora.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24O jakoż wielkie są sprawy twoje, Panie! te wszystkie mądrześ uczynił, a napełniona jest ziemia bogactwem twojem.
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25W morzu zaś wielkiem i bardzo szerokiem, tam są płazy, którym nie masz liczby, i zwierzęta małe i wielkie.
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26Po niem okręty przechodzą, i wieloryb, któregoś ty stworzył, aby w niem igrał.
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27Wszystko to na cię oczekuje, abyś im dał pokarm czasu swego.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28Gdy im dajesz, zbierają; gdy otwierasz rękę twoję, nasycone bywają dobremi rzeczami.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29Lecz gdy ukrywasz oblicze twoje, trwożą sobą; gdy odbierasz ducha ich, giną, i w proch się swój obracają.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30Gdy wysyłasz ducha twego, stworzone bywają, i odnawiasz oblicze ziemi.
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31Niechajże będzie chwała Paóska na wieki; niech się rozweseli Pan w sprawach swoich.
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32On gdy wejrzy na ziemię, zadrży; dotknie się gór, a zakurzą się.
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33Będę śpiewał Panu za żywota mego; będę śpiewał Bogu memu, póki mię staje.
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34O nim będzie wdzięczna mowa moja, a ja się rozweselę w Panu.
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35Oby byli wytraceni grzesznicy z ziemi, a niezbożnych aby już nie było! Błogosław, duszo moja! Panu. Halleluja.
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!