¹(Pieśó psalmu samego Dawida.)

¹Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

²Gotowe jest serce moje, Boże! śpiewać i wysławiać cię będę, także i chwała moja.

²Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

³Ocućże się lutnio i harfo! gdy na świtaniu powstaję.

³Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

⁴Wysławiać cię będę między ludźmi, Panie! a będęć śpiewał między narodami.

⁴Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

⁵Albowiem większe jest nad niebiosa miłosierdzie twoje, i aż pod obłoki prawda twoja.

⁵Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

⁶Wywyszże się nad niebiosa, o Boże! a nad wszystkę ziemię chwała twoja.

⁶Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

⁷Niech będą wybawieni umiłowami twoi; zachowajże ich prawicą swoją, a wysłuchaj mię.

⁷Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

⁸Bóg mówił przez świętobliwość swoję; dlatego się weselić będę, że rozdzielę Sychem, a dolinę Sukkot rozmierzę.

⁸Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

⁹Mojeć jest Galaad, mój i Manases, a Efraim mocą głowy mojej, Juda zakonodawca mój.

⁹Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."

¹⁰Moab jest miednicą do umywania mego, na Edoma porzucę obuwie moje: przeciwko Filistynom trąbić będę.

¹⁰Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

¹¹Któż mię zaprowadzi do miasta obronnego? Któż mię przywiedzie aż do ziemi edomskiej?

¹¹Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

¹²Izali nie ty, o Boże! któryś nas był odrzucił, a nie wychodziłeś, o Boże! z wojskami naszemi?

¹²Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

¹³Dajże nam pomoc z ucisku; albowiem omylna jest pomoc ludzka.

¹³Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.

¹⁴W Bogu sobie mężnie poczynać będziemy, a on podepcze nieprzyjaciół naszych.