1Psalm Asafowy. Zaisteć dobry jest Bóg Izraelowi, tym, którzy są czystego serca.
1Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2Ale nogi moje mało się były nie potknęły, a blisko tego było, że mało nie szwankowały kroki moje,
2А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3Gdym był zawiścią poruszon przeciwko szalonym, widząc szczęście niepobożnych.
3Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4Bo nie mają związków aż do śmierci, ale w całości zostaje siła ich.
4Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5W pracy ludzkiej nie są, a kaźni, jako inni ludzie, nie doznawają.
5На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6Przetoż otoczeni są pychą, jako łaócuchem złotym, a przyodziani okrutnością, jako szatą ozdobną.
6Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7Wystąpiły od tłustości oczy ich, a więcej mają nad pomyślenie serca.
7Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8Rozpuścili się, i mówią złośliwie, o uciśnieniu bardzo hardzie mówią.
8Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9Wystawiają przeciwko niebu usta swe, a język ich krąży po ziemi.
9Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10A przetoż na to przychodzi lud jego, gdy się im wody już wierzchem leją,
10И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11Że mówią:Jakoż ma Bóg o tem wiedzieć? albo mali o tem wiadomość Najwyższy?
11И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12Albowiem, oto ci niezbożnymi będąc, mają pokój na świecie, i nabywają bogactw.
12Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13Próżno tedy w czystości chowam ręce moje, a w niewinności serce moje omywam.
13Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14Ponieważ mię cały dzieó biją, a karanie cierpię na każdy poranek.
14Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15Rzekęli: Będę też tak o tem mówił, tedy rodzaj synów twoich rzecze, żem im niepraw.
15Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16Chciałemci tego rozumem doścignąć, ale mi się tu trudno zdało;
16И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17Ażem wszedł do świątnicy Bożej, a tum porozumiał dokoóczenie ich.
17Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18Zprawdęś ich na miejscach śliskich postawił, a podajesz ich na spustoszenie.
18Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19Oto jakoć przychodzą na spustoszenie! niemal w okamgnieniu niszczeją i giną od strachu.
19Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20Są jako sen temu, co ocucił; Panie! gdy ich obudzisz obraz ich lekce poważysz.
20Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21Gdy zgorzkło serce moje, a nerki moje cierpiały kłucie:
21Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22Zgłupiałem był, a nicem nie rozumiał, byłem przed tobą jako bydlę.
22Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23A wszakże zawżdy byłem z tobą; boś mię trzymał za prawą rękę moję.
23Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24Według rady swej prowadź mię, a potem do chwały przyjmiesz mię.
24По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25Kogożbym innego miał na niebie? I na ziemi oprócz ciebie w nikim innym upodobania nie mam.
25Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26Choć ciało moje, i serce moje ustanie, jednak Bóg jest skałą serca mego, i działem moim na wieki.
26Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27Gdyż oto ci, którzy się oddalają od ciebie, zginą; wytracasz tych, którzy cudzołożą odstępowaniem od ciebie.
27Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28Aleć mnie najlepsza jest trzymać się Boga; przetoż pokładam w Panu panującym nadzieję moję, abym opowiadał wszystkie sprawy jego.
28А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.