1Então respondeu Zofar, o naamatita, dizendo:
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
2Não se dará resposta � multidão de palavras? ou será justificado o homem falador?
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3Acaso as tuas jactâncias farão calar os homens? e zombarás tu sem que ninguém te envergonhe?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4Pois dizes: A minha doutrina é pura, e limpo sou aos teus olhos.
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5Mas, na verdade, oxalá que Deus falasse e abrisse os seus lábios contra ti,
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6e te fizesse saber os segredos da sabedoria, pois é multiforme o seu entendimento; sabe, pois, que Deus exige de ti menos do que merece a tua iniqüidade.
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7Poderás descobrir as coisas profundas de Deus, ou descobrir perfeitamente o Todo-Poderoso?
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8Como as alturas do céu é a sua sabedoria; que poderás tu fazer? Mais profunda é ela do que o Seol; que poderás tu saber?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
9Mais comprida é a sua medida do que a terra, e mais larga do que o mar.
9Дуже од земље, шире од мора.
10Se ele passar e prender alguém, e chamar a juízo, quem o poderá impedir?
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11Pois ele conhece os homens vãos; e quando vê a iniqüidade, não atentará para ela?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12Mas o homem vão adquirirá entendimento, quando a cria do asno montês nascer homem.
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13Se tu preparares o teu coração, e estenderes as mãos para ele;
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14se há iniqüidade na tua mão, lança-a para longe de ti, e não deixes a perversidade habitar nas tuas tendas;
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15então levantarás o teu rosto sem mácula, e estarás firme, e não temerás.
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16Pois tu te esquecerás da tua miséria; apenas te lembrarás dela como das águas que já passaram.
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17E a tua vida será mais clara do que o meio-dia; a escuridão dela será como a alva.
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18E terás confiança, porque haverá esperança; olharás ao redor de ti e repousarás seguro.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19Deitar-te-ás, e ninguém te amedrontará; muitos procurarão obter o teu favor.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20Mas os olhos dos ímpios desfalecerão, e para eles não haverá refúgio; a sua esperança será o expirar.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.