¹Então respondeu Elifaz, o temanita:

¹А Елифас Теманац одговори и рече:

²Porventura responderá o sábio com ciência de vento? E encherá do vento oriental o seu ventre,

²Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,

³argüindo com palavras que de nada servem, ou com razões com que ele nada aproveita?

³Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?

⁴Na verdade tu destróis a reverência, e impedes a meditação diante de Deus.

⁴А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

⁵Pois a tua iniqüidade ensina a tua boca, e escolhes a língua dos astutos.

⁵Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

⁶A tua própria boca te condena, e não eu; e os teus lábios testificam contra ti.

⁶Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.

⁷És tu o primeiro homem que nasceu? Ou foste dado � luz antes dos outeiros?

⁷Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?

⁸Ou ouviste o secreto conselho de Deus? E a ti só reservas a sabedoria?

⁸Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

⁹Que sabes tu, que nós não saibamos; que entendes, que não haja em nós?

⁹Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?

¹⁰Conosco estão os encanecidos e idosos, mais idosos do que teu pai.

¹⁰И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.

¹¹Porventura fazes pouco caso das consolações de Deus, ou da palavra que te trata benignamente?

¹¹Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?

¹²Por que te arrebata o teu coração, e por que flamejam os teus olhos,

¹²Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,

¹³de modo que voltas contra Deus o teú espírito, e deixas sair tais palavras da tua boca?

¹³Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?

¹⁴Que é o homem, para que seja puro? E o que nasce da mulher, para que fique justo?

¹⁴Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

¹⁵Eis que Deus não confia nos seus santos, e nem o céu é puro aos seus olhos;

¹⁵Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;

¹⁶quanto menos o homem abominável e corrupto, que bebe a iniqüidade como a água?

¹⁶А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?

¹⁷Escuta-me e to mostrarei; contar-te-ei o que tenho visto

¹⁷Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,

¹⁸(o que os sábios têm anunciado e seus pais não o ocultaram;

¹⁸Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,

¹⁹aos quais somente era dada a terra, não havendo estranho algum passado por entre eles);

¹⁹Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.

²⁰Todos os dias passa o ímpio em angústia, sim, todos os anos que estão reservados para o opressor.

²⁰Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.

²¹O sonido de terrores está nos seus ouvidos; na prosperidade lhe sobrevém o assolador.

²¹Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.

²²Ele não crê que tornará das trevas, mas que o espera a espada.

²²Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.

²³Anda vagueando em busca de pão, dizendo: Onde está? Bem sabe que o dia das trevas lhe está perto, � mão.

²³Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

²⁴Amedrontam-no a angústia e a tribulação; prevalecem contra ele, como um rei preparado para a peleja.

²⁴Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

²⁵Porque estendeu a sua mão contra Deus, e contra o Todo-Poderoso se porta com soberba;

²⁵Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.

²⁶arremete contra ele com dura cerviz, e com as saliências do seu escudo;

²⁶Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

²⁷porquanto cobriu o seu rosto com a sua gordura, e criou carne gorda nas ilhargas;

²⁷Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.

²⁸e habitou em cidades assoladas, em casas em que ninguem deveria morar, que estavam a ponto de tornar-se em montões de ruínas;

²⁸И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.

²⁹não se enriquecerá, nem subsistirá a sua fazenda, nem se estenderão pela terra as suas possessões.

²⁹Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

³⁰Não escapará das trevas; a chama do fogo secará os seus ramos, e ao sopro da boca de Deus desaparecerá.

³⁰Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.

³¹Não confie na vaidade, enganando-se a si mesmo; pois a vaidade será a sua recompensa.

³¹Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

³²Antes do seu dia se cumprirá, e o seu ramo não reverdecerá.

³²Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.

³³Sacudirá as suas uvas verdes, como a vide, e deixará cair a sua flor como a oliveira.

³³Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.

³⁴Pois a assembléia dos ímpios é estéril, e o fogo consumirá as tendas do suborno.

³⁴Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.

³⁵Concebem a malícia, e dão � luz a iniqüidade, e o seu coração prepara enganos.

³⁵Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.