¹O meu espírito está quebrantado, os meus dias se extinguem, a sepultura me está preparada!

¹Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.

²Deveras estou cercado de zombadores, e os meus olhos contemplam a sua provocação!

²Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

³Dá-me, peço-te, um penhor, e sê o meu fiador para contigo; quem mais há que me dê a mão?

³Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?

⁴Porque aos seus corações encobriste o entendimento, pelo que não os exaltarás.

⁴Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

⁵Quem entrega os seus amigos como presa, os olhos de seus filhos desfalecerão.

⁵Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.

⁶Mas a mim me pôs por motejo dos povos; tornei-me como aquele em cujo rosto se cospe.

⁶Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.

⁷De mágoa se escureceram os meus olhos, e todos os meus membros são como a sombra.

⁷Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

⁸Os retos pasmam disso, e o inocente se levanta contra o ímpio.

⁸Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.

⁹Contudo o justo prossegue no seu caminho e o que tem mãos puras vai crescendo em força.

⁹Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.

¹⁰Mas tornai vós todos, e vinde, e sábio nenhum acharei entre vós.

¹⁰А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.

¹¹Os meus dias passaram, malograram-se os meus propósitos, as aspirações do meu coração.

¹¹Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

¹²Trocam a noite em dia; dizem que a luz está perto das trevas. el,

¹²Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.

¹³Se eu olhar o Seol como a minha casa, se nas trevas estender a minha cama,

¹³Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.

¹⁴se eu clamar � cova: Tu és meu pai; e aos vermes: Vós sois minha mãe e minha irmã;

¹⁴Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

¹⁵onde está então a minha esperança? Sim, a minha esperança, quem a poderá ver?

¹⁵И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?

¹⁶Acaso descerá comigo até os ferrolhos do Seol? Descansaremos juntos no pó?

¹⁶У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.