1E prosseguindo Jó em seu discurso, disse:
1И Јов настави беседу своју и рече:
2Vive Deus, que me tirou o direito, e o Todo-Poderoso, que me amargurou a alma;
2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3enquanto em mim houver alento, e o sopro de Deus no meu nariz,
3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4não falarão os meus lábios iniqüidade, nem a minha língua pronunciará engano.
4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5Longe de mim que eu vos dê razão; até que eu morra, nunca apartarei de mim a minha integridade.
5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6ë minha justiça me apegarei e não a largarei; o meu coração não reprova dia algum da minha vida.
6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7Seja como o ímpio o meu inimigo, e como o perverso aquele que se levantar contra mim.
7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8Pois qual é a esperança do ímpio, quando Deus o cortar, quando Deus lhe arrebatar a alma?
8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9Acaso Deus lhe ouvirá o clamor, sobrevindo-lhe a tribulação?
9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10Deleitar-se-á no Todo-Poderoso, ou invocará a Deus em todo o tempo?
10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11Ensinar-vos-ei acerca do poder de Deus, e não vos encobrirei o que está com o Todo-Poderoso.
11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12Eis que todos vós já vistes isso; por que, pois, vos entregais completamente � vaidade?
12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13Esta é da parte de Deus a porção do ímpio, e a herança que os opressores recebem do Todo-Poderoso:
13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14Se os seus filhos se multiplicarem, será para a espada; e a sua prole não se fartará de pão.
14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15Os que ficarem dele, pela peste serão sepultados, e as suas viúvas não chorarão.
15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16Embora amontoe prata como pó, e acumule vestes como barro,
16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17ele as pode acumular, mas o justo as vestirá, e o inocente repartirá a prata.
17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18A casa que ele edifica é como a teia da aranha, e como a cabana que o guarda faz.
18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19Rico se deita, mas não o fará mais; abre os seus olhos, e já se foi a sua riqueza.
19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20Pavores o alcançam como um dilúvio; de noite o arrebata a tempestade.
20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21O vento oriental leva-o, e ele se vai; sim, varre-o com ímpeto do seu lugar:
21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22Pois atira contra ele, e não o poupa, e ele foge precipitadamente do seu poder.
22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23Bate palmas contra ele, e assobia contra ele do seu lugar.
23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.