¹Depois disso o Senhor respondeu a Jó dum redemoinho, dizendo:

¹Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:

²Quem é este que escurece o conselho com palavras sem conhecimento?

²Ко је то што замрачује савет речима неразумно?

³Agora cinge os teus lombos, como homem; porque te perguntarei, e tu me responderás.

³Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.

⁴Onde estavas tu, quando eu lançava os fundamentos da terra? Faze-mo saber, se tens entendimento.

⁴Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.

⁵Quem lhe fixou as medidas, se é que o sabes? ou quem a mediu com o cordel?

⁵Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?

⁶Sobre que foram firmadas as suas bases, ou quem lhe assentou a pedra de esquina,

⁶На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?

⁷quando juntas cantavam as estrelas da manhã, e todos os filhos de Deus bradavam de júbilo?

⁷Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.

⁸Ou quem encerrou com portas o mar, quando este rompeu e saiu da madre;

⁸Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?

⁹quando eu lhe pus nuvens por vestidura, e escuridão por faixas,

⁹Кад га одех облаком и пових тамом;

¹⁰e lhe tracei limites, pondo-lhe portas e ferrolhos,

¹⁰Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;

¹¹e lhe disse: Até aqui virás, porém não mais adiante; e aqui se quebrarão as tuas ondas orgulhosas?

¹¹И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.

¹²Desde que começaram os teus dias, deste tu ordem � madrugada, ou mostraste � alva o seu lugar,

¹²Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,

¹³para que agarrasse nas extremidades da terra, e os ímpios fossem sacudidos dela?

¹³Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,

¹⁴A terra se transforma como o barro sob o selo; e todas as coisas se assinalam como as cores dum vestido.

¹⁴Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,

¹⁵E dos ímpios é retirada a sua luz, e o braço altivo se quebranta.

¹⁵Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?

¹⁶Acaso tu entraste até os mananciais do mar, ou passeaste pelos recessos do abismo?

¹⁶Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?

¹⁷Ou foram-te descobertas as portas da morte, ou viste as portas da sombra da morte?

¹⁷Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?

¹⁸Compreendeste a largura da terra? Faze-mo saber, se sabes tudo isso.

¹⁸Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.

¹⁹Onde está o caminho para a morada da luz? E, quanto �s trevas, onde está o seu lugar,

¹⁹Који је пут к стану светлости? И где је место тами,

²⁰para que �s tragas aos seus limites, e para que saibas as veredas para a sua casa?

²⁰Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?

²¹De certo tu o sabes, porque já então eras nascido, e porque é grande o número dos teus dias!

²¹Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.

²²Acaso entraste nos tesouros da neve, e viste os tesouros da saraiva,

²²Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,

²³que eu tenho reservado para o tempo da angústia, para o dia da peleja e da guerra?

²³Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?

²⁴Onde está o caminho para o lugar em que se reparte a luz, e se espalha o vento oriental sobre a terra?

²⁴Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?

²⁵Quem abriu canais para o aguaceiro, e um caminho para o relâmpago do trovão;

²⁵Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?

²⁶para fazer cair chuva numa terra, onde não há ninguém, e no deserto, em que não há gente;

²⁶Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,

²⁷para fartar a terra deserta e assolada, e para fazer crescer a tenra relva?

²⁷Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.

²⁸A chuva porventura tem pai? Ou quem gerou as gotas do orvalho?

²⁸Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?

²⁹Do ventre de quem saiu o gelo? E quem gerou a geada do céu?

²⁹Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,

³⁰Como pedra as águas se endurecem, e a superfície do abismo se congela.

³⁰Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?

³¹Podes atar as cadeias das Plêiades, ou soltar os atilhos do Oriom?

³¹Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?

³²Ou fazer sair as constelações a seu tempo, e guiar a ursa com seus filhos?

³²Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?

³³Sabes tu as ordenanças dos céus, ou podes estabelecer o seu domínio sobre a terra?

³³Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?

³⁴Ou podes levantar a tua voz até as nuvens, para que a abundância das águas te cubra?

³⁴Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?

³⁵Ou ordenarás aos raios de modo que saiam? Eles te dirão: Eis-nos aqui?

³⁵Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?

³⁶Quem pôs sabedoria nas densas nuvens, ou quem deu entendimento ao meteoro?

³⁶Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?

³⁷Quem numerará as nuvens pela sabedoria? Ou os odres do céu, quem os esvaziará,

³⁷Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,

³⁸quando se funde o pó em massa, e se pegam os torrões uns aos outros?

³⁸Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?

³⁹Podes caçar presa para a leoa, ou satisfazer a fome dos filhos dos leões,

³⁹Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,

⁴⁰quando se agacham nos covis, e estão � espreita nas covas?

⁴⁰[39:2] Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?

⁴¹Quem prepara ao corvo o seu alimento, quando os seus pintainhos clamam a Deus e andam vagueando, por não terem o que comer?

⁴¹[39:3] Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?