¹E, chamando a si os seus doze discípulos, deu-lhes autoridade sobre os espíritos imundos, para expulsarem, e para curarem toda sorte de doenças e enfermidades.

¹И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи.

²Ora, os nomes dos doze apóstolos são estes: primeiro, Simão, chamado Pedro, e André, seu irmão; Tiago, filho de Zebedeu, e João, seu irmão;

²А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;

³Felipe e Bartolomeu; Tomé e Mateus, o publicano; Tiago, filho de Alfeu, e Tadeu;

³Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија;

⁴Simão Cananeu, e Judas Iscariotes, aquele que o traiu.

⁴Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде.

⁵A estes doze enviou Jesus, e ordenou-lhes, dizendo: Não ireis aos gentios, nem entrareis em cidade de samaritanos;

⁵Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.

⁶mas ide antes �s ovelhas perdidas da casa de Israel;

⁶Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

⁷e indo, pregai, dizendo: É chegado o reino dos céus.

⁷А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско.

⁸Curai os enfermos, ressuscitai os mortos, limpai os leprosos, expulsai os demônios; de graça recebestes, de graça dai.

⁸Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.

⁹Não vos provereis de ouro, nem de prata, nem de cobre, em vossos cintos;

⁹Не носите злата ни сребра ни бронзе у појасима својим,

¹⁰nem de alforje para o caminho, nem de duas túnicas, nem de alparcas, nem de bordão; porque digno é o trabalhador do seu alimento.

¹⁰Ни торбе на пут, ни две хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свог јела.

¹¹Em qualquer cidade ou aldeia em que entrardes, procurai saber quem nela é digno, e hospedai-vos aí até que vos retireis.

¹¹А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете.

¹²E, ao entrardes na casa, saudai-a;

¹²А улазећи у кућу назовите јој: Мир кући овој.

¹³se a casa for digna, desça sobre ela a vossa paz; mas, se não for digna, torne para vós a vossa paz.

¹³И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.

¹⁴E, se ninguém vos receber, nem ouvir as vossas palavras, saindo daquela casa ou daquela cidade, sacudi o pó dos vossos pés.

¹⁴А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих.

¹⁵Em verdade vos digo que, no dia do juízo, haverá menos rigor para a terra de Sodoma e Gomorra do que para aquela cidade.

¹⁵Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан страшног суда него ли граду оном.

¹⁶Eis que vos envio como ovelhas ao meio de lobos; portanto, sede prudentes como as serpentes e simples como as pombas.

¹⁶Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.

¹⁷Acautelai-vos dos homens; porque eles vos entregarão aos sinédrios, e vos açoitarão nas suas sinagogas;

¹⁷А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас.

¹⁸e por minha causa sereis levados � presença dos governadores e dos reis, para lhes servir de testemunho, a eles e aos gentios.

¹⁸И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.

¹⁹Mas, quando vos entregarem, não cuideis de como, ou o que haveis de falar; porque naquela hora vos será dado o que haveis de dizer.

¹⁹А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.

²⁰Porque não sois vós que falais, mas o Espírito de vosso Pai é que fala em vós.

²⁰Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас.

²¹Um irmão entregará � morte a seu irmão, e um pai a seu filho; e filhos se levantarão contra os pais e os matarão.

²¹А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их.

²²E sereis odiados de todos por causa do meu nome, mas aquele que perseverar até o fim, esse será salvo.

²²И сви ће мрзети на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему.

²³Quando, porém, vos perseguirem numa cidade, fugi para outra; porque em verdade vos digo que não acabareis de percorrer as cidades de Israel antes que venha o Filho do homem.

²³А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевих док дође Син човечији.

²⁴Não é o discípulo mais do que o seu mestre, nem o servo mais do que o seu senhor.

²⁴Нема ученика над учитељем својим ни слуге над господаром својим.

²⁵Basta ao discípulo ser como seu mestre, e ao servo como seu senhor. Se chamaram Belzebu ao dono da casa, quanto mais aos seus domésticos?

²⁵Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?

²⁶Portanto, não os temais; porque nada há encoberto que não haja de ser descoberto, nem oculto que não haja de ser conhecido.

²⁶Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.

²⁷O que vos digo �s escuras, dizei-o �s claras; e o que escutais ao ouvido, dos eirados pregai-o.

²⁷Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова.

²⁸E não temais os que matam o corpo, e não podem matar a alma; temei antes aquele que pode fazer perecer no inferno tanto a alma como o corpo.

²⁸И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.

²⁹Não se vendem dois passarinhos por um asse? e nenhum deles cairá em terra sem a vontade de vosso Pai.

²⁹Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег.

³⁰E até mesmo os cabelos da vossa cabeça estão todos contados.

³⁰А вама је и коса на глави сва избројана.

³¹Não temais, pois; mais valeis vós do que muitos passarinhos.

³¹Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.

³²Portanto, todo aquele que me confessar diante dos homens, também eu o confessarei diante de meu Pai, que está nos céus.

³²А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

³³Mas qualquer que me negar diante dos homens, também eu o negarei diante de meu Pai, que está nos céus.

³³А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

³⁴Não penseis que vim trazer paz � terra; não vim trazer paz, mas espada.

³⁴Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.

³⁵Porque eu vim pôr em dissensão o homem contra seu pai, a filha contra sua mãe, e a nora contra sua sogra;

³⁵Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене:

³⁶e assim os inimigos do homem serão os da sua própria casa.

³⁶И непријатељи човеку постаће домашњи његови.

³⁷Quem ama o pai ou a mãe mais do que a mim não é digno de mim; e quem ama o filho ou a filha mais do que a mim não é digno de mim.

³⁷Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.

³⁸E quem não toma a sua cruz, e não segue após mim, não é digno de mim.

³⁸И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.

³⁹Quem achar a sua vida perdê-la-á, e quem perder a sua vida por amor de mim achá-la-á.

³⁹Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

⁴⁰Quem vos recebe, a mim me recebe; e quem me recebe a mim, recebe aquele que me enviou.

⁴⁰Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима Оног који ме је послао.

⁴¹Quem recebe um profeta na qualidade de profeta, receberá a recompensa de profeta; e quem recebe um justo na qualidade de justo, receberá a recompensa de justo.

⁴¹Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.

⁴²E aquele que der até mesmo um copo de água fresca a um destes pequeninos, na qualidade de discípulo, em verdade vos digo que de modo algum perderá a sua recompensa.

⁴²И ако ко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.