¹Então falou Jesus �s multidões e aos seus discípulos, dizendo:

¹Тада Исус рече к народу и ученицима својим

²Na cadeira de Moisés se assentam os escribas e fariseus.

²Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.

³Portanto, tudo o que vos disserem, isso fazei e observai; mas não façais conforme as suas obras; porque dizem e não praticam.

³Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине.

⁴Pois atam fardos pesados e difíceis de suportar, e os põem aos ombros dos homens; mas eles mesmos nem com o dedo querem movê-los.

⁴Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.

⁵Todas as suas obras eles fazem a fim de serem vistos pelos homens; pois alargam os seus filactérios, e aumentam as franjas dos seus mantos;

⁵А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим.

⁶gostam do primeiro lugar nos banquetes, das primeiras cadeiras nas sinagogas,

⁶И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама,

⁷das saudações nas praças, e de serem chamados pelos homens: Rabi.

⁷И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави!

⁸Vós, porém, não queirais ser chamados Rabi; porque um só é o vosso Mestre, e todos vós sois irmãos.

⁸А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа.

⁹E a ninguém sobre a terra chameis vosso pai; porque um só é o vosso Pai, aquele que está nos céus.

⁹И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима.

¹⁰Nem queirais ser chamados guias; porque um só é o vosso Guia, que é o Cristo.

¹⁰Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

¹¹Mas o maior dentre vós há de ser vosso servo.

¹¹А највећи између вас да вам буде слуга.

¹²Qualquer, pois, que a si mesmo se exaltar, será humilhado; e qualquer que a si mesmo se humilhar, será exaltado.

¹²Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.

¹³Mas ai de vós, escribas e fariseus, hipócritas! porque fechais aos homens o reino dos céus; pois nem vós entrais, nem aos que entrariam permitis entrar.

¹³Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.

¹⁴[Ai de vós, escribas e fariseus, hipócritas! porque devorais as casas das viúvas e sob pretexto fazeis longas orações; por isso recebereis maior condenação.]

¹⁴Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.

¹⁵Ai de vós, escribas e fariseus, hipócritas! porque percorreis o mar e a terra para fazer um prosélito; e, depois de o terdes feito, o tornais duas vezes mais filho do inferno do que vós.

¹⁵Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе.

¹⁶Ai de vós, guias cegos! que dizeis: Quem jurar pelo ouro do santuário, esse fica obrigado ao que jurou.

¹⁶Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је.

¹⁷Insensatos e cegos! Pois qual é o maior; o ouro, ou o santuário que santifica o ouro?

¹⁷Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети.

¹⁸E: Quem jurar pelo altar, isso nada é; mas quem jurar pela oferta que está sobre o altar, esse fica obrigado ao que jurou.

¹⁸И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је

¹⁹Cegos! Pois qual é maior: a oferta, ou o altar que santifica a oferta?

¹⁹Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?

²⁰Portanto, quem jurar pelo altar jura por ele e por tudo quanto sobre ele está;

²⁰Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему.

²¹e quem jurar pelo santuário jura por ele e por aquele que nele habita;

²¹И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој.

²²e quem jurar pelo céu jura pelo trono de Deus e por aquele que nele está assentado.

²²И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему.

²³Ai de vós, escribas e fariseus, hipócritas! porque dais o dízimo da hortelã, do endro e do cominho, e tendes omitido o que há de mais importante na lei, a saber, a justiça, a misericórdia e a fé; estas coisas, porém, devíeis fazer, sem omitir aquelas.

²³Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати.

²⁴Guias cegos! que coais um mosquito, e engulis um camelo.

²⁴Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.

²⁵Ai de vós, escribas e fariseus, hipócritas! porque limpais o exterior do copo e do prato, mas por dentro estão cheios de rapina e de intemperança.

²⁵Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде.

²⁶Fariseu cego! limpa primeiro o interior do copo, para que também o exterior se torne limpo.

²⁶Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.

²⁷Ai de vós, escribas e fariseus, hipócritas! porque sois semelhantes aos sepulcros caiados, que por fora realmente parecem formosos, mas por dentro estão cheios de ossos e de toda imundícia.

²⁷Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.

²⁸Assim também vós exteriormente pareceis justos aos homens, mas por dentro estais cheios de hipocrisia e de iniquidade.

²⁸Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.

²⁹Ai de vós, escribas e fariseus, hipócritas! porque edificais os sepulcros dos profetas e adornais os monumentos dos justos,

²⁹Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,

³⁰e dizeis: Se tivéssemos vivido nos dias de nossos pais, não teríamos sido cúmplices no derramar o sangue dos profetas.

³⁰И говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.

³¹Assim, vós testemunhais contra vós mesmos que sois filhos daqueles que mataram os profetas.

³¹Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.

³²Enchei vós, pois, a medida de vossos pais.

³²И ви допуните меру отаца својих.

³³Serpentes, raça de víboras! como escapareis da condenação do inferno?

³³Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени?

³⁴Portanto, eis que eu vos envio profetas, sábios e escribas: e a uns deles matareis e crucificareis; e a outros os perseguireis de cidade em cidade;

³⁴Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града,

³⁵para que sobre vós caia todo o sangue justo, que foi derramado sobre a terra, desde o sangue de Abel, o justo, até o sangue de Zacarias, filho de Baraquias, que mataste entre o santuário e o altar.

³⁵Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром.

³⁶Em verdade vos digo que todas essas coisas hão de vir sobre esta geração.

³⁶Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.

³⁷Jerusalém, Jerusalém, que matas os profetas, apedrejas os que a ti são enviados! quantas vezes quis eu ajuntar os teus filhos, como a galinha ajunta os seus pintos debaixo das asas, e não o quiseste!

³⁷Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте!

³⁸Eis aí abandonada vos é a vossa casa.

³⁸Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.

³⁹Pois eu vos declaro que desde agora de modo nenhum me vereis, até que digais: Bendito aquele que vem em nome do Senhor.

³⁹Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње.