1Aquele que vive isolado busca seu próprio desejo; insurge-se contra a verdadeira sabedoria.
1Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2O tolo não toma prazer no entendimento, mas tão somente em revelar a sua opinião.
2Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3Quando vem o ímpio, vem também o desprezo; e com a desonra vem o opróbrio.
3Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4Aguas profundas são as palavras da boca do homem; e a fonte da sabedoria é um ribeiro que corre.
4Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5Não é bom ter respeito � pessoa do impio, nem privar o justo do seu direito.
5Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6Os lábios do tolo entram em contendas, e a sua boca clama por açoites.
6Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7A boca do tolo é a sua própria destruição, e os seus lábios um laço para a sua alma.
7Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8As palavras do difamador são como bocados doces, que penetram até o íntimo das entranhas.
8Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9Aquele que é remisso na sua obra é irmão do que é destruidor.
9И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10Torre forte é o nome do Senhor; para ela corre o justo, e está seguro.
10Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11Os bens do rico são a sua cidade forte, e como um muro alto na sua imaginação.
11Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12Antes da ruína eleva-se o coração do homem; e adiante da honra vai a humildade.
12Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13Responder antes de ouvir, é estultícia e vergonha.
13Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14O espírito do homem o sustentará na sua enfermidade; mas ao espírito abatido quem o levantará?
14Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15O coração do entendido adquire conhecimento; e o ouvido dos sábios busca conhecimento;
15Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16O presente do homem alarga-lhe o caminho, e leva-o � presença dos grandes.
16Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17O que primeiro começa o seu pleito parece justo; até que vem o outro e o examina.
17Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18A sorte faz cessar os pleitos, e decide entre os poderosos.
18Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19um irmão ajudado pelo irmão é como uma cidade fortificada; é forte como os ferrolhos dum castelo.
19Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20O homem se fartará do fruto da sua boca; dos renovos dos seus lábios se fartará.
20Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21A morte e a vida estão no poder da língua; e aquele que a ama comerá do seu fruto.
21Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22Quem encontra uma esposa acha uma coisa boa; e alcança o favor do Senhor.
22Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23O pobre fala com rogos; mas o rico responde com durezas.
23Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24O homem que tem muitos amigos, tem-nos para a sua ruína; mas há um amigo que é mais chegado do que um irmão.
24Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.