¹Mais digno de ser escolhido é o bom nome do que as muitas riquezas; e o favor é melhor do que a prata e o ouro.

¹Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.

²O rico e o pobre se encontram; quem os faz a ambos é o Senhor.

²Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.

³O prudente vê o perigo e esconde-se; mas os simples passam adiante e sofrem a pena.

³Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

⁴O galardão da humildade e do temor do Senhor é riquezas, e honra e vida.

⁴Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.

⁵Espinhos e laços há no caminho do perverso; o que guarda a sua alma retira-se para longe deles.

⁵Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.

⁶Instrui o menino no caminho em que deve andar, e até quando envelhecer não se desviará dele.

⁶Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.

⁷O rico domina sobre os pobres; e o que toma emprestado é servo do que empresta.

⁷Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.

⁸O que semear a perversidade segará males; e a vara da sua indignação falhará.

⁸Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.

⁹Quem vê com olhos bondosos será abençoado; porque dá do seu pão ao pobre.

⁹Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.

¹⁰Lança fora ao escarnecedor, e a contenda se irá; cessarao a rixa e a injúria.

¹⁰Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.

¹¹O que ama a pureza do coração, e que tem graça nos seus lábios, terá por seu amigo o rei.

¹¹Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.

¹²Os olhos do Senhor preservam o que tem conhecimento; mas ele transtorna as palavras do prevaricador.

¹²Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.

¹³Diz o preguiçoso: um leão está lá fora; serei morto no meio das ruas.

¹³Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.

¹⁴Cova profunda é a boca da adúltera; aquele contra quem o Senhor está irado cairá nela.

¹⁴Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.

¹⁵A estultícia está ligada ao coração do menino; mas a vara da correção a afugentará dele.

¹⁵Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.

¹⁶O que para aumentar o seu lucro oprime o pobre, e dá ao rico, certamente chegará �: penuria.

¹⁶Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.

¹⁷Inclina o teu ouvido e ouve as palavras dos sábios, e aplica o teu coração ao meu conhecimento.

¹⁷Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.

¹⁸Porque será coisa suave, se os guardares no teu peito, se estiverem todos eles prontos nos teus lábios.

¹⁸Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.

¹⁹Para que a tua confiança esteja no senhor, a ti tos fiz saber hoje, sim, a ti mesmo.

¹⁹Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.

²⁰Porventura não te escrevi excelentes coisas acerca dos conselhos e do conhecimento,

²⁰Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,

²¹para te fazer saber a certeza das palavras de verdade, para que possas responder com palavras de verdade aos que te enviarem?

²¹Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?

²²Não roubes ao pobre, porque é pobre; nem oprimas ao aflito na porta;

²²Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.

²³porque o Senhor defenderá a sua causa em juízo, e aos que os roubam lhes tirará a vida.

²³Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.

²⁴Não faças amizade com o iracundo; nem andes com o homem colérico;

²⁴Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,

²⁵para que não aprendas as suas veredas, e tomes um laço para a tua alma.

²⁵Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.

²⁶Não estejas entre os que se comprometem, que ficam por fiadores de dívidas.

²⁶Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.

²⁷Se não tens com que pagar, por que tirariam a tua cama de debaixo de ti?

²⁷Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?

²⁸Não removas os limites antigos que teus pais fixaram.

²⁸Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.

²⁹Vês um homem hábil na sua obrar? esse perante reis assistirá; e não assistirá perante homens obscuros.

²⁹Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.