1Palavras de Agur, filho de Jaqué de Massá. Diz o homem a Itiel, e a Ucal:
1Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
2Na verdade que eu sou mais estúpido do que ninguém; não tenho o entendimento do homem;
2Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3não aprendi a sabedoria, nem tenho o conhecimento do Santo.
3Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4Quem subiu ao céu e desceu? quem encerrou os ventos nos seus punhos? mas amarrou as águas no seu manto? quem estabeleceu todas as extremidades da terra? qual é o seu nome, e qual é o nome de seu filho? Certamente o sabes!
4Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
5Toda palavra de Deus é pura; ele é um escudo para os que nele confiam.
5Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6Nada acrescentes �s suas palavras, para que ele não te repreenda e tu sejas achado mentiroso.
6Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7Duas coisas te peço; não mas negues, antes que morra:
7За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8Alonga de mim a falsidade e a mentira; não me dês nem a pobreza nem a riqueza: dá-me só o pão que me é necessário;
8Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9para que eu de farto não te negue, e diga: Quem é o Senhor? ou, empobrecendo, não venha a furtar, e profane o nome de Deus.
9Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10Não calunies o servo diante de seu senhor, para que ele não te amaldiçoe e fiques tu culpado.
10Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
11Há gente que amaldiçoa a seu pai, e que não bendiz a sua mãe.
11Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12Há gente que é pura aos seus olhos, e contudo nunca foi lavada da sua imundícia.
12Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13Há gente cujos olhos são altivos, e cujas pálpebras são levantadas para cima.
13Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14Há gente cujos dentes são como espadas; e cujos queixais sao como facas, para devorarem da terra os aflitos, e os necessitados dentre os homens.
14Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15A sanguessuga tem duas filhas, a saber: Dá, Dá. Há três coisas que nunca se fartam; sim, quatro que nunca dizem: Basta;
15Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
16o Seol, a madre estéril, a terra que não se farta d'água, e o fogo que nunca diz: Basta.
16Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.
17Os olhos que zombam do pai, ou desprezam a obediência � mãe, serão arrancados pelos corvos do vale e devorados pelos filhos da águia.
17Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18Há três coisas que são maravilhosas demais para mim, sim, há quatro que não conheço:
18Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19o caminho da águia no ar, o caminho da cobra na penha, o caminho do navio no meio do mar, e o caminho do homem com uma virgem.
19Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20Tal é o caminho da mulher adúltera: ela come, e limpa a sua boca, e diz: não pratiquei iniqüidade.
20Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21Por três coisas estremece a terra, sim, há quatro que não pode suportar:
21Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22o escravo quando reina; o tolo quando se farta de comer;
22Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23a mulher desdenhada quando se casa; e a serva quando fica herdeira da sua senhora.
23Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
24Quatro coisas há na terra que são pequenas, entretanto são extremamente sábias;
24Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25as formigas são um povo sem força, todavia no verão preparam a sua comida;
25Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
26os querogrilos são um povo débil, contudo fazem a sua casa nas rochas;
26Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27os gafanhotos não têm rei, contudo marcham todos enfileirados;
27Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28a lagartixa apanha-se com as mãos, contudo anda nos palácios dos reis.
28Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29Há três que andam com elegância, sim, quatro que se movem airosamente:
29Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30o leão, que é o mais forte entre os animais, e que não se desvia diante de ninguém;
30Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31o galo emproado, o bode, e o rei � frente do seu povo.
31Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32Se procedeste loucamente em te elevares, ou se maquinaste o mal, põe a mão sobre a boca.
32Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33Como o espremer do leite produz queijo verde, e o espremer do nariz produz sangue, assim o espremer da ira produz contenda.
33Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.