¹Não clama porventura a sabedoria, e não faz o entendimento soar a sua voz?

¹Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?

²No cume das alturas, junto ao caminho, nas encruzilhadas das veredas ela se coloca.

²Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

³Junto �s portas, � entrada da cidade, e � entrada das portas está clamando:

³Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:

⁴A vós, ó homens, clamo; e a minha voz se dirige aos filhos dos homens.

⁴Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

⁵Aprendei, ó simples, a prudência; entendei, ó loucos, a sabedoria.

⁵Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

⁶Ouvi vós, porque profiro coisas excelentes; os meus lábios se abrem para a eqüidade.

⁶Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.

⁷Porque a minha boca profere a verdade, os meus lábios abominam a impiedade.

⁷Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

⁸Justas são todas as palavras da minha boca; não há nelas nenhuma coisa tortuosa nem perversa.

⁸Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

⁹Todas elas são retas para o que bem as entende, e justas para os que acham o conhecimento.

⁹Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.

¹⁰Aceitai antes a minha correção, e não a prata; e o conhecimento, antes do que o ouro escolhido.

¹⁰Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

¹¹Porque melhor é a sabedoria do que as jóias; e de tudo o que se deseja nada se pode comparar com ela.

¹¹Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

¹²Eu, a sabedoria, habito com a prudência, e possuo o conhecimento e a discrição.

¹²Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

¹³O temor do Senhor é odiar o mal; a soberba, e a arrogância, e o mau caminho, e a boca perversa, eu os odeio.

¹³Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

¹⁴Meu é o conselho, e a verdadeira sabedoria; eu sou o entendimento; minha é a fortaleza.

¹⁴Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.

¹⁵Por mim reinam os reis, e os príncipes decretam o que justo.

¹⁵Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

¹⁶Por mim governam os príncipes e os nobres, sim, todos os juízes da terra.

¹⁶Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

¹⁷Eu amo aos que me amam, e os que diligentemente me buscam me acharão.

¹⁷Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

¹⁸Riquezas e honra estão comigo; sim, riquezas duráveis e justiça.

¹⁸У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

¹⁹Melhor é o meu fruto do que o ouro, sim, do que o ouro refinado; e a minha renda melhor do que a prata escolhida.

¹⁹Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.

²⁰Ando pelo caminho da retidão, no meio das veredas da justiça,

²⁰Путем праведним ходим, посред стаза правице,

²¹dotando de bens permanentes os que me amam, e enchendo os seus tesouros.

²¹Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

²²O Senhor me criou como a primeira das suas obras, o princípio dos seus feitos mais antigos.

²²Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

²³Desde a eternidade fui constituída, desde o princípio, antes de existir a terra.

²³Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

²⁴Antes de haver abismos, fui gerada, e antes ainda de haver fontes cheias d'água.

²⁴Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

²⁵Antes que os montes fossem firmados, antes dos outeiros eu nasci,

²⁵Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

²⁶quando ele ainda não tinha feito a terra com seus campos, nem sequer o princípio do pó do mundo.

²⁶Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

²⁷Quando ele preparava os céus, aí estava eu; quando traçava um círculo sobre a face do abismo,

²⁷Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

²⁸quando estabelecia o firmamento em cima, quando se firmavam as fontes do abismo,

²⁸Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;

²⁹quando ele fixava ao mar o seu termo, para que as águas não traspassassem o seu mando, quando traçava os fundamentos da terra,

²⁹Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

³⁰então eu estava ao seu lado como arquiteto; e era cada dia as suas delícias, alegrando-me perante ele em todo o tempo;

³⁰Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;

³¹folgando no seu mundo habitável, e achando as minhas delícias com os filhos dos homens.

³¹Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.

³²Agora, pois, filhos, ouvi-me; porque felizes são os que guardam os meus caminhos.

³²Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.

³³Ouvi a correção, e sede sábios; e não a rejeiteis.

³³Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

³⁴Feliz é o homem que me dá ouvidos, velando cada dia �s minhas entradas, esperando junto �s ombreiras da minha porta.

³⁴Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

³⁵Porque o que me achar achará a vida, e alcançará o favor do Senhor.

³⁵Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

³⁶Mas o que pecar contra mim fará mal � sua própria alma; todos os que me odeiam amam a morte.

³⁶А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.