1Ouve, Senhor, a justa causa; atende ao meu clamor; dá ouvidos � minha oração, que não procede de lábios enganosos.
1Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2Venha de ti a minha sentença; atendam os teus olhos � eqüidade.
2Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3Provas-me o coração, visitas-me de noite; examinas-me e não achas iniqüidade; a minha boca não transgride.
3Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4Quanto �s obras dos homens, pela palavra dos teus lábios eu me tenho guardado dos caminhos do homem violento.
4Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5Os meus passos apegaram-se �s tuas veredas, não resvalaram os meus pés.
5Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6A ti, ó Deus, eu clamo, pois tu me ouvirás; inclina para mim os teus ouvidos, e ouve as minhas palavras.
6Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7Faze maravilhosas as tuas beneficências, ó Salvador dos que � tua destra se refugiam daqueles que se levantam contra eles.
7Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8Guarda-me como � menina do olho; esconde-me, � sombra das tuas asas,
8Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9dos ímpios que me despojam, dos meus inimigos mortais que me cercam.
9Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10Eles fecham o seu coração; com a boca falam soberbamente.
10Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11Andam agora rodeando os meus passos; fixam em mim os seus olhos para me derrubarem por terra.
11Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12Parecem-se com o leão que deseja arrebatar a sua presa, e com o leãozinho que espreita em esconderijos.
12Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13Levanta-te, Senhor, detém-nos, derruba-os; livra-me dos ímpios, pela tua espada,
13Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14dos homens, pela tua mão, Senhor, dos homens do mundo, cujo quinhão está nesta vida. Enche-lhes o ventre da tua ira entesourada. Fartem-se dela os seus filhos, e dêem ainda os sobejos por herança aos seus pequeninos.
14Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15Quanto a mim, em retidão contemplarei a tua face; eu me satisfarei com a tua semelhança quando acordar.
15А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.