¹O Poderoso, o Senhor Deus, fala e convoca a terra desde o nascer do sol até o seu ocaso.

¹Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

²Desde Sião, a perfeição da formosura. Deus resplandece.

²Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

³O nosso Deus vem, e não guarda silêncio; diante dele há um fogo devorador, e grande tormenta ao seu redor.

³Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.

⁴Ele intima os altos céus e a terra, para o julgamento do seu povo:

⁴Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:

⁵Congregai os meus santos, aqueles que fizeram comigo um pacto por meio de sacrifícios.

⁵"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."

⁶Os céus proclamam a justiça dele, pois Deus mesmo é Juiz.

⁶(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)

⁷Ouve, povo meu, e eu falarei; ouve, ó Israel, e eu te protestarei: Eu sou Deus, o teu Deus.

⁷Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

⁸Não te repreendo pelos teus sacrifícios, pois os teus holocaustos estão de contínuo perante mim.

⁸Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

⁹Da tua casa não aceitarei novilho, nem bodes dos teus currais.

⁹Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.

¹⁰Porque meu é todo animal da selva, e o gado sobre milhares de outeiros.

¹⁰Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.

¹¹Conheço todas as aves dos montes, e tudo o que se move no campo é meu.

¹¹Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

¹²Se eu tivesse fome, não to diria pois meu é o mundo e a sua plenitude.

¹²Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

¹³Comerei eu carne de touros? ou beberei sangue de bodes?

¹³Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

¹⁴Oferece a Deus por sacrifício ações de graças, e paga ao Altíssimo os teus votos;

¹⁴Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.

¹⁵e invoca-me no dia da angústia; eu te livrarei, e tu me glorificarás.

¹⁵Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

¹⁶Mas ao ímpio diz Deus: Que fazes tu em recitares os meus estatutos, e em tomares o meu pacto na tua boca,

¹⁶А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?

¹⁷visto que aborreces a correção, e lanças as minhas palavras para trás de ti?

¹⁷А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.

¹⁸Quando vês um ladrão, tu te comprazes nele; e tens parte com os adúlteros.

¹⁸Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.

¹⁹Soltas a tua boca para o mal, e a tua língua trama enganos.

¹⁹Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.

²⁰Tu te sentas a falar contra teu irmão; difamas o filho de tua mãe.

²⁰Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.

²¹Estas coisas tens feito, e eu me calei; pensavas que na verdade eu era como tu; mas eu te argüirei, e tudo te porei � vista.

²¹Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.

²²Considerai pois isto, vós que vos esqueceis de Deus, para que eu não vos despedace, sem que haja quem vos livre.

²²Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

²³Aquele que oferece por sacrifício ações de graças me glorifica; e �quele que bem ordena o seu caminho eu mostrarei a salvação de Deus.

²³Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.