¹Deus está na assembléia divina; julga no meio dos deuses:

¹Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:

²Até quando julgareis injustamente, e tereis respeito �s pessoas dos ímpios?

²"Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?

³Fazei justiça ao pobre e ao órfão; procedei retamente com o aflito e o desamparado.

³Судите убогоме и сироти, оног кога гоне и ништега правдајте.

⁴Livrai o pobre e o necessitado, livrai-os das mãos dos ímpios.

⁴Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.

⁵Eles nada sabem, nem entendem; andam vagueando �s escuras; abalam-se todos os fundamentos da terra.

⁵Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.

⁶Eu disse: Vós sois deuses, e filhos do Altíssimo, todos vós.

⁶Рекох: Богови сте, и синови Вишњег сви.

⁷Todavia, como homens, haveis de morrer e, como qualquer dos príncipes, haveis de cair.

⁷Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете."

⁸Levanta-te, ó Deus, julga a terra; pois a ti pertencem todas as nações.

⁸Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по наследству сви народи.