¹Ó Deus, não guardes silêncio; não te cales nem fiques impassível, ó Deus.

¹Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!

²Pois eis que teus inimigos se alvoroçam, e os que te odeiam levantam a cabeça.

²Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.

³Astutamente formam conselho contra o teu povo, e conspiram contra os teus protegidos.

³По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.

⁴Dizem eles: Vinde, e apaguemo-los para que não sejam nação, nem seja lembrado mais o nome de Israel.

⁴Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.

⁵Pois � uma se conluiam; aliam-se contra ti

⁵Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:

⁶as tendas de Edom e os ismaelitas, Moabe e os hagarenos,

⁶Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,

⁷Gebal, Amom e Amaleque, e a Filístia com os habitantes de tiro.

⁷Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;

⁸Também a Assíria se ligou a eles; eles são o braço forte dos filhos de Ló.

⁸И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.

⁹Faze-lhes como fizeste a Midiã, como a Sísera, como a Jabim junto ao rio Quisom,

⁹Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.

¹⁰os quais foram destruídos em En-Dor; tornaram-se esterco para a terra.

¹⁰Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.

¹¹Faze aos seus nobres como a Orebe e a Zeebe; e a todos os seus príncipes como a Zebá e a Zalmuna,

¹¹Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.

¹²que disseram: Tomemos para nós as pastagens de Deus.

¹²Јер говоре: Освојимо насеља Божија.

¹³Deus meu, faze-os como um turbilhão de pó, como a palha diante do vento.

¹³Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.

¹⁴Como o fogo queima um bosque, e como a chama incedeia as montanhas,

¹⁴Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,

¹⁵assim persegue-os com a tua tempestade, e assombra-os com o teu furacão.

¹⁵Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.

¹⁶Cobre-lhes o rosto de confusão, de modo que busquem o teu nome, Senhor.

¹⁶Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!

¹⁷Sejam envergonhados e conturbados perpetuamente; sejam confundidos, e pereçam,

¹⁷Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!

¹⁸para que saibam que só tu, cujo nome é o Senhor, és o Altíssimo sobre toda a terra.

¹⁸И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.