1Irmãos, o bom desejo do meu coração e a minha súplica a Deus por Israel é para sua salvação.
1Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
2Porque lhes dou testemunho de que têm zelo por Deus, mas não com entendimento.
2Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3Porquanto, não conhecendo a justiça de Deus, e procurando estabelecer a sua própria, não se sujeitaram � justiça de Deus.
3Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
4Pois Cristo é o fim da lei para justificar a todo aquele que crê.
4Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
5Porque Moisés escreve que o homem que pratica a justiça que vem da lei viverá por ela.
5Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
6Mas a justiça que vem da fé diz assim: Não digas em teu coração: Quem subirá ao céu? (isto é, a trazer do alto a Cristo;)
6А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
7ou: Quem descerá ao abismo? (isto é, a fazer subir a Cristo dentre os mortos).
7Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.
8Mas que diz? A palavra está perto de ti, na tua boca e no teu coração; isto é, a palavra da fé, que pregamos.
8Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
9Porque, se com a tua boca confessares a Jesus como Senhor, e em teu coração creres que Deus o ressuscitou dentre os mortos, será salvo;
9Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10pois é com o coração que se crê para a justiça, e com a boca se faz confissão para a salvação.
10Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
11Porque a Escritura diz: Ninguém que nele crê será confundido.
11Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
12Porquanto não há distinção entre judeu e grego; porque o mesmo Senhor o é de todos, rico para com todos os que o invocam.
12Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
13Porque: Todo aquele que invocar o nome do Senhor será salvo.
13Јер који год призове име Господње спашће се.
14Como pois invocarão aquele em quem não creram? e como crerão naquele de quem não ouviram falar? e como ouvirão, se não há quem pregue?
14Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
15E como pregarão, se não forem enviados? assim como está escrito: Quão formosos os pés dos que anunciam coisas boas!
15А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
16Mas nem todos deram ouvidos ao evangelho; pois Isaías diz: Senhor, quem deu crédito � nossa mensagem?
16Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
17Logo a fé é pelo ouvir, e o ouvir pela palavra de Cristo.
17Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
18Mas pergunto: Porventura não ouviram? Sim, por certo: Por toda a terra saiu a voz deles, e as suas palavras até os confins do mundo.
18Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
19Mas pergunto ainda: Porventura Israel não o soube? Primeiro diz Moisés: Eu vos porei em ciúmes com aqueles que não são povo, com um povo insensato vos provocarei � ira.
19Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
20E Isaías ousou dizer: Fui achado pelos que não me buscavam, manifestei-me aos que por mim não perguntavam.
20А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
21Quanto a Israel, porém, diz: Todo o dia estendi as minhas mãos a um povo rebelde e contradizente.
21А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.