¹Не хочу оставить вас, братия, в неведении, что отцы наши все были под облаком, и все прошли сквозь море;

¹Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;

²и все крестились в Моисея в облаке и в море;

²И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;

³и все ели одну и ту же духовную пищу;

³И сви једно јело духовно једоше;

⁴и все пили одно и то же духовное питие: ибо пили из духовного последующего камня; камень же был Христос.

⁴И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.

⁵Но не о многих из них благоволил Бог, ибо они поражены были в пустыне.

⁵Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.

⁶А это были образы для нас, чтобы мы не были похотливы на злое, как они были похотливы.

⁶А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.

⁷Не будьте также идолопоклонниками, как некоторые из них, о которых написано: народ сел есть и пить, и встал играть.

⁷Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.

⁸Не станем блудодействовать, как некоторые из них блудодействовали, и в один день погибло их двадцать три тысячи.

⁸Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.

⁹Не станем искушать Христа, как некоторые из них искушали и погибли от змей.

⁹Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.

¹⁰Не ропщите, как некоторые из них роптали и погибли от истребителя.

¹⁰Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.

¹¹Все это происходило с ними, как образы; а описано в наставление нам, достигшим последних веков.

¹¹Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.

¹²Посему, кто думает, что он стоит, берегись, чтобы не упасть.

¹²Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.

¹³Вас постигло искушение не иное, как человеческое; и верен Бог, Который не попустит вам быть искушаемыми сверх сил, но приискушении даст и облегчение, так чтобы вы могли перенести.

¹³Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.

¹⁴Итак, возлюбленные мои, убегайте идолослужения.

¹⁴Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.

¹⁵Я говорю вам как рассудительным; сами рассудите о том, чтоговорю.

¹⁵Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.

¹⁶Чаша благословения, которую благословляем, не есть ли приобщение Крови Христовой? Хлеб, который преломляем, не есть ли приобщение Тела Христова?

¹⁶Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?

¹⁷Один хлеб, и мы многие одно тело; ибо все причащаемся от одного хлеба.

¹⁷Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.

¹⁸Посмотрите на Израиля по плоти: те, которые едят жертвы, не участники ли жертвенника?

¹⁸Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?

¹⁹Что же я говорю? То ли, что идол есть что-нибудь,или идоложертвенное значит что-нибудь?

¹⁹Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?

²⁰Нет , но что язычники, принося жертвы, приносят бесам, а не Богу. Но я не хочу, чтобы вы были в общении с бесами.

²⁰Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.

²¹Не можете пить чашу Господню и чашу бесовскую; не можете быть участниками в трапезе Господней и в трапезе бесовской.

²¹Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.

²²Неужели мы решимся раздражать Господа? Разве мы сильнее Его?

²²Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?

²³Все мне позволительно, но не все полезно; все мне позволительно, но не все назидает.

²³Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.

²⁴Никто не ищи своего, но каждый пользы другого.

²⁴Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.

²⁵Все, что продается на торгу, ешьте без всякого исследования, для спокойствия совести;

²⁵Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;

²⁶ибо Господня земля, и что наполняет ее.

²⁶Јер је Господња земља и шта је на њој.

²⁷Если кто из неверных позовет вас, и вы захотите пойти, то все, предлагаемое вам, ешьте без всякого исследования, для спокойствия совести.

²⁷Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.

²⁸Но если кто скажет вам: это идоложертвенное, – то не ешьте ради того, кто объявил вам, и ради совести. Ибо Господня земля, и что наполняет ее.

²⁸Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.

²⁹Совесть же разумею не свою, а другого: ибо для чего моей свободе быть судимой чужою совестью?

²⁹Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?

³⁰Если я с благодарением принимаю пищу , то для чего порицать меняза то, за что я благодарю?

³⁰Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?

³¹Итак, едите ли, пьете ли, или иное что делаете, все делайте в славу Божию.

³¹Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.

³²Не подавайте соблазна ни Иудеям, ни Еллинам, ни церкви Божией,

³²Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,

³³так, как и я угождаю всем во всем, ища не своей пользы, но пользы многих, чтобы они спаслись.

³³Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.