¹Будьте подражателями мне, как я Христу.

¹Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

²Хвалю вас, братия, что вы все мое помните и держите предания так, как я передал вам.

²Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.

³Хочу также, чтобы вы знали, что всякому мужу глава Христос, жене глава – муж, а Христу глава – Бог.

³Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.

⁴Всякий муж, молящийся или пророчествующий с покрытою головою, постыжает свою голову.

⁴Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

⁵И всякая жена, молящаяся или пророчествующая с открытою головою, постыжает свою голову, ибо это то же, как если бы она была обритая.

⁵И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.

⁶Ибо если жена не хочет покрываться, то пусть и стрижется; а если жене стыдно быть остриженной илиобритой, пусть покрывается.

⁶Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.

⁷Итак муж не должен покрывать голову, потому что он есть образ и слава Божия; а жена есть слава мужа.

⁷Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

⁸Ибо не муж от жены, но жена от мужа;

⁸Јер није муж од жене него жена од мужа.

⁹и не муж создан для жены, но жена для мужа.

⁹Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.

¹⁰Посему жена и должна иметь на голове своей знак власти над нею , для Ангелов.

¹⁰Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.

¹¹Впрочем ни муж без жены, ни жена без мужа, в Господе.

¹¹Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.

¹²Ибо как жена от мужа, так и муж через жену; все же – от Бога.

¹²Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.

¹³Рассудите сами, прилично ли женемолиться Богу с непокрытою головою ?

¹³Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?

¹⁴Не сама ли природа учит вас, что если муж растит волосы, то это бесчестье для него,

¹⁴Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;

¹⁵но если жена растит волосы, для нее это честь, так как волосы даны ей вместо покрывала?

¹⁵А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.

¹⁶А если бы кто захотел спорить, то мы не имеем такого обычая, ни церкви Божии.

¹⁶Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.

¹⁷Но, предлагая сие, не хвалю вас , что вы собираетесь не на лучшее, а на худшее.

¹⁷Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.

¹⁸Ибо, во-первых, слышу, что, когда вы собираетесь вцерковь, между вами бывают разделения, чему отчасти и верю.

¹⁸Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.

¹⁹Ибо надлежит быть и разномыслиям между вами, дабы открылись между вами искусные.

¹⁹Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.

²⁰Далее, вы собираетесь, так, что это не значит вкушать вечерю Господню;

²⁰А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.

²¹ибо всякий поспешает прежде других есть свою пищу, так что иной бывает голоден, а иной упивается.

²¹Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.

²²Разве у вас нет домов на то, чтобы есть и пить? Или пренебрегаете церковь Божию и унижаете неимущих? Что сказать вам? похвалить ли вас за это? Не похвалю.

²²Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.

²³Ибо я от Самого Господа принял то, что и вам передал, что Господь Иисус в ту ночь, в которую предан был, взял хлеб

²³Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.

²⁴и, возблагодарив, преломил и сказал: приимите, ядите, сие есть Тело Мое, за вас ломимое; сие творите в Мое воспоминание.

²⁴И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

²⁵Также и чашу после вечери, и сказал: сия чаша есть новый завет в Моей Крови; сие творите,когда только будете пить, в Мое воспоминание.

²⁵Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.

²⁶Ибо всякий раз, когда вы едите хлеб сей и пьете чашу сию, смерть Господню возвещаете, доколе Онпридет.

²⁶Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

²⁷Посему, кто будет есть хлеб сей или пить чашу Господню недостойно, виновен будет против Тела и Крови Господней.

²⁷Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.

²⁸Да испытывает же себя человек, и таким образом пусть ест от хлеба сего и пьет из чаши сей.

²⁸Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;

²⁹Ибо, кто ест и пьет недостойно, тот ест и пьет осуждение себе, не рассуждаяо Теле Господнем.

²⁹Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.

³⁰От того многие из вас немощны и больны и немало умирает.

³⁰Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

³¹Ибо если бы мы судили сами себя, то не были бы судимы.

³¹Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

³²Будучи же судимы, наказываемся от Господа, чтобы не быть осужденными с миром.

³²Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.

³³Посему, братия мои, собираясь на вечерю, друг друга ждите.

³³Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.

³⁴А если кто голоден, пусть ест дома, чтобы собираться вам не на осуждение. Прочее устрою, когда приду.

³⁴Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.