¹И я не мог говорить с вами, братия, как с духовными, но как с плотскими, как с младенцами во Христе.

¹И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу.

²Я питал вас молоком, а не твердою пищею, ибо вы были еще не в силах, да и теперь не в силах,

²Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,

³потому что вы еще плотские. Ибо если между вами зависть, споры и разногласия, то не плотские ли вы? и не почеловеческому ли обычаю поступаете?

³Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?

⁴Ибо когда один говорит: „я Павлов", а другой: „я Аполлосов", то не плотские ли вы?

⁴Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?

⁵Кто Павел? кто Аполлос? Они только служители, черезкоторых вы уверовали, и притом поскольку каждому дал Господь.

⁵Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?

⁶Я насадил, Аполлос поливал, но возрастил Бог;

⁶Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.

⁷посему и насаждающий и поливающий есть ничто, а все Бог возращающий.

⁷Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.

⁸Насаждающий же и поливающий суть одно; но каждый получит свою награду по своему труду.

⁸А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.

⁹Ибо мы соработники у Бога, а вы Божия нива, Божие строение.

⁹Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.

¹⁰Я, по данной мне от Бога благодати, как мудрый строитель, положил основание, а другой строит на нем ; но каждый смотри, как строит.

¹⁰По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.

¹¹Ибо никто не может положить другого основания, кроме положенного, которое есть Иисус Христос.

¹¹Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос.

¹²Строит ли кто на этом основании из золота, серебра,драгоценных камней, дерева, сена, соломы, –

¹²Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу,

¹³каждого дело обнаружится; ибо день покажет, потомучто в огне открывается, и огонь испытает дело каждого, каково оно есть.

¹³Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.

¹⁴У кого дело, которое он строил, устоит, тот получит награду.

¹⁴И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату.

¹⁵А у кого дело сгорит, тот потерпит урон; впрочем сам спасется, но так, как бы из огня.

¹⁵А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.

¹⁶Разве не знаете, что вы храм Божий, и Дух Божий живет в вас?

¹⁶Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама?

¹⁷Если кто разорит храм Божий, того покарает Бог: ибо храм Божий свят; а этот храм – вы.

¹⁷Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.

¹⁸Никто не обольщай самого себя. Если кто из вас думает быть мудрым в веке сем, тот будь безумным, чтобы быть мудрым.

¹⁸Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар.

¹⁹Ибо мудрость мира сего есть безумие пред Богом, как написано: уловляет мудрых в лукавстве их.

¹⁹Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству.

²⁰И еще: Господь знает умствования мудрецов, что они суетны.

²⁰И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.

²¹Итак никто не хвались человеками, ибо все ваше:

²¹Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.

²²Павел ли, или Аполлос, или Кифа, или мир, или жизнь, или смерть, или настоящее, или будущее, – все ваше;

²²Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;

²³вы же – Христовы, а Христос – Божий.

²³А ви сте Христови, а Христос Божји.