1Итак каждый должен разуметь нас, какслужителей Христовых и домостроителей таин Божиих.
1Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.
2От домостроителей же требуется, чтобы каждый оказался верным.
2А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе.
3Для меня очень мало значит, как судите обо мне вы или как судят другие люди; я и сам не сужу о себе.
3А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим.
4Ибо хотя я ничего не знаю за собою, но тем неоправдываюсь; судия же мне Господь.
4Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.
5Посему не судите никак прежде времени, пока не придет Господь, Который и осветит скрытое во мраке и обнаружит сердечные намерения, и тогда каждому будет похвала от Бога.
5Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.
6Это, братия, приложил я к себе и Аполлосу ради вас, чтобы вы научились от нас не мудрствовать сверх того, что написано, и не превозносились один перед другим.
6А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог.
7Ибо кто отличает тебя? Что ты имеешь, чего бы не получил? А если получил, что хвалишься, как будто не получил?
7Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?
8Вы уже пресытились, вы уже обогатились, вы стали царствовать без нас. О, если бы вы и в самом деле царствовали, чтобы и нам с вами царствовать!
8Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!
9Ибо я думаю, что нам, последним посланникам, Бог судил быть как бы приговоренными к смерти, потому что мы сделались позорищем для мира, для Ангелов и человеков.
9Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима.
10Мы безумны Христа ради, а вы мудры во Христе; мы немощны, а вы крепки; вы в славе, а мы в бесчестии.
10Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.
11Даже доныне терпим голод и жажду, и наготу и побои, и скитаемся,
11До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,
12и трудимся, работая своими руками. Злословят нас, мыблагословляем; гонят нас, мы терпим;
12И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;
13хулят нас, мы молим; мы как сор для мира, как прах, всеми попираемый доныне.
13Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.
14Не к постыжению вашему пишу сие, но вразумляю вас, как возлюбленных детей моих.
14Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу.
15Ибо, хотя у вас тысячи наставников во Христе, но не много отцов; я родил вас во Христе Иисусе благовествованием.
15Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.
16Посему умоляю вас: подражайте мне, как я Христу.
16Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.
17Для сего я послал к вам Тимофея, моего возлюбленного и верного в Господе сына, который напомнит вам о путях моих во Христе, как я учу везде во всякой церкви.
17Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.
18Как я не иду к вам, то некоторые у вас возгордились;
18Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.
19но я скоро приду к вам, если угоднобудет Господу, и испытаю не слова возгордившихся, а силу,
19Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу.
20ибо Царство Божие не в слове, а в силе.
20Јер царство Божије није у речи него у сили.
21Чего вы хотите? с жезлом придти к вам, или с любовью и духом кротости?
21Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?