¹Итак, отложив всякую злобу и всякое коварство, илицемерие, и зависть, и всякое злословие,

¹Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,

²как новорожденные младенцы, возлюбите чистое словесное молоко, дабы от него возрасти вам во спасение;

²И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;

³ибо вы вкусили, что благ Господь.

³Јер окусисте да је благ Господ.

⁴Приступая к Нему, камню живому, человеками отверженному, но Богом избранному, драгоценному,

⁴А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:

⁵и сами, как живые камни, устрояйте из себя дом духовный, священство святое, чтобы приносить духовные жертвы, благоприятные Богу Иисусом Христом.

⁵И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.

⁶Ибо сказано в Писании: вот, Я полагаю в Сионе камень краеугольный, избранный, драгоценный; и верующий в Него не постыдится.

⁶Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.

⁷Итак Он для вас, верующих, драгоценность, а для неверующих камень, который отвергли строители, но который сделался главою угла, камень претыкания и камень соблазна,

⁷Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:

⁸о который они претыкаются, не покоряясь слову, на что они и оставлены.

⁸На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.

⁹Но вы – род избранный, царственное священство, народ святой, люди, взятые в удел, дабы возвещать совершенства Призвавшего вас из тьмы в чудный Свой свет;

⁹А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;

¹⁰некогда не народ, а ныне народ Божий; некогда непомилованные, а ныне помилованы.

¹⁰Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.

¹¹Возлюбленные! прошу вас, как пришельцев и странников, удаляться от плотских похотей, восстающих на душу,

¹¹Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.

¹²и провождать добродетельную жизнь между язычниками, дабы они за то, зачто злословят вас, как злодеев, увидя добрые дела ваши,прославили Бога в день посещения.

¹²А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.

¹³Итак будьте покорны всякому человеческому начальству, для Господа: царю ли, как верховной власти,

¹³Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;

¹⁴правителям ли, как от него посылаемым для наказанияпреступников и для поощрения делающих добро, –

¹⁴Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.

¹⁵ибо такова есть воля Божия, чтобы мы, делая добро, заграждали уста невежеству безумных людей, –

¹⁵Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.

¹⁶как свободные, не как употребляющие свободу для прикрытия зла, но как рабы Божии.

¹⁶Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.

¹⁷Всех почитайте, братство любите, Бога бойтесь, царя чтите.

¹⁷Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.

¹⁸Слуги, со всяким страхом повинуйтесь господам, не только добрым и кротким, но и суровым.

¹⁸Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.

¹⁹Ибо то угодно Богу, если кто, помышляя о Боге, переносит скорби, страдая несправедливо.

¹⁹Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.

²⁰Ибо что за похвала, если вы терпите, когда вас бьют за проступки? Но если, делая добро и страдая, терпите, это угодно Богу.

²⁰Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.

²¹Ибо вы к тому призваны, потому что и Христос пострадал за нас, оставив нам пример, дабы мы шли по следам Его.

²¹Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:

²²Он не сделал никакого греха, и не было лести в устах Его.

²²Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;

²³Будучи злословим, Он не злословил взаимно; страдая, не угрожал, но предавал то Судии Праведному.

²³Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;

²⁴Он грехи наши Сам вознес телом Своим на древо, дабы мы, избавившись от грехов, жили для правды: ранами Его вы исцелились.

²⁴Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.

²⁵Ибо вы были, как овцы блуждающие(не имея пастыря), но возвратились ныне к Пастырю и Блюстителю душ ваших.

²⁵Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.