¹Павел, волею Божиею Апостол Иисуса Христа, и Тимофейбрат, церкви Божией, находящейся в Коринфе, со всеми святымипо всей Ахаии:

¹Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:

²благодать вам и мир от Бога Отца нашего и Господа Иисуса Христа.

²Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.

³Благословен Бог и Отец Господа нашего Иисуса Христа, Отец милосердия и Бог всякого утешения,

³Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,

⁴утешающий нас во всякой скорби нашей, чтобы и мы могли утешать находящихся во всякой скорби тем утешением, которым Бог утешает нас самих!

⁴Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

⁵Ибо по мере, как умножаются в нас страдания Христовы, умножается Христом и утешение наше.

⁵Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

⁶Скорбим ли мы, скорбим для вашего утешения и спасения, которое совершается перенесением тех жестраданий, какие и мы терпим.

⁶Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.

⁷И надежда наша о вас тверда. Утешаемся ли, утешаемся для вашего утешения и спасения, зная, что вы участвуете как в страданиях наших, так и в утешении.

⁷И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.

⁸Ибо мы не хотим оставить вас, братия, в неведении о скорби нашей, бывшей с нами в Асии, потому что мы отягчены были чрезмерно и сверх силы, так что не надеялись остаться в живых.

⁸Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

⁹Но сами в себе имели приговор к смерти,для того, чтобы надеяться не на самих себя,но на Бога, воскрешающего мертвых,

⁹Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.

¹⁰Который и избавил нас от столь близкой смерти, и избавляет, и на Которого надеемся, что и еще избавит,

¹⁰Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,

¹¹при содействии и вашей молитвы за нас, дабы за дарованное нам, по ходатайству многих, многие возблагодарили за нас.

¹¹С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.

¹²Ибо похвала наша сия есть свидетельство совести нашей, что мы в простоте и богоугодной искренности, не по плотской мудрости, но по благодати Божией, жили в мире, особенно же у вас.

¹²Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.

¹³И мы пишем вам не иное, как то, что вы читаете или разумеете, и что, как надеюсь, до конца уразумеете,

¹³Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.

¹⁴так как вы отчасти и уразумели уже, что мы будем вашею похвалою, равно и вы нашею, в день Господа нашего Иисуса Христа.

¹⁴Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.

¹⁵И в этой уверенности я намеревался придти к вамранее, чтобы вы вторично получили благодать,

¹⁵И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;

¹⁶и через вас пройти в Македонию, из Македонии же опять придти к вам; а вы проводили бы меня в Иудею.

¹⁶И кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.

¹⁷Имея такое намерение, легкомысленно лия поступил? Или, что я предпринимаю, по плоти предпринимаю, так что у меня то „да, да", то „нет, нет"?

¹⁷Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?

¹⁸Верен Бог, что слово наше к вам не было то „да", то „нет".

¹⁸Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.

¹⁹Ибо Сын Божий, Иисус Христос, проповеданный у васнами, мною и Силуаном и Тимофеем, не был „да" и „нет"; но в Нем было „да", –

¹⁹Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.

²⁰ибо все обетования Божии в Нем „да" и в Нем „аминь", – в славу Божию, через нас.

²⁰Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.

²¹Утверждающий же нас с вами во Христе и помазавший нас есть Бог,

²¹А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,

²²Который и запечатлел нас и дал залог Духа в сердца наши.

²²Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.

²³Бога призываю во свидетели на душу мою, что, щадя вас, я доселе не приходил в Коринф,

²³А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.

²⁴не потому, будто мы берем власть над верою вашею; но мы споспешествуем радости вашей: ибо верою вы тверды.

²⁴Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.