¹Итак я рассудил сам в себе не приходить к вам опять с огорчением.

¹Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

²Ибо если я огорчаю вас, то кто обрадует меня, как не тот, кто огорчен мною?

²Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?

³Это самое и писал я вам, дабы, придя, не иметь огорчения от тех, о которых мне надлежало радоваться: ибо я во всех вас уверен, что моя радость есть радость идля всех вас.

³И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.

⁴От великой скорби и стесненного сердца я писал вам со многими слезами, не для того, чтобы огорчить вас, но чтобы вы познали любовь, какую я в избытке имею к вам.

⁴Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

⁵Если же кто огорчил, то не меня огорчил, но частью, – чтобы не сказать много, – и всех вас.

⁵Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.

⁶Для такого довольно сего наказания от многих,

⁶Јер је довољно таквоме кар овај од многих.

⁷так что вам лучше уже простить его и утешить, дабы он не был поглощен чрезмерноюпечалью.

⁷Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.

⁸И потому прошу вас оказать ему любовь.

⁸Зато вас молим, утврдите к њему љубав.

⁹Ибо я для того и писал, чтобы узнать на опыте, во всем ли вы послушны.

⁹Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.

¹⁰А кого вы в чем прощаете, того и я; ибо и я, если в чем простил кого, простил для вас от лица Христова,

¹⁰А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,

¹¹чтобы не сделал нам ущерба сатана, ибонам не безызвестны его умыслы.

¹¹Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.

¹²Придя в Троаду для благовествования о Христе, хотя мне и отверста была дверь Господом,

¹²А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,

¹³я не имел покоя духу моему, потому что не нашел там брата моего Тита; но, простившись с ними, я пошел в Македонию.

¹³Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.

¹⁴Но благодарение Богу, Который всегда дает нам торжествовать во Христе и благоухание познания о Себераспространяет нами во всяком месте.

¹⁴Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.

¹⁵Ибо мы Христово благоухание Богу в спасаемых и впогибающих:

¹⁵Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:

¹⁶для одних запах смертоносный на смерть, а для других запах живительный на жизнь. И кто способен к сему?

¹⁶Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?

¹⁷Ибо мы не повреждаем слова Божия, как многие, нопроповедуем искренно, как от Бога, пред Богом, во Христе.

¹⁷Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.