¹Когда Ефрем говорил, все трепетали. Он был высок в Израиле; но сделался виновным через Ваала, и погиб.

¹Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре.

²И ныне прибавили они ко греху: сделали для себя литых истуканов изсеребра своего, по понятию своему, – полная работа художников, – и говорят они приносящим жертву людям: „целуйте тельцов!"

²И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце.

³За то они будут как утренний туман, как роса, скоро исчезающая, как мякина, свеваемая с гумна, и как дым из трубы.

³Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.

⁴Но Я – Господь Бог твой от земли Египетской, – и ты не должен знать другого бога, кроме Меня, и нет спасителя, кроме Меня.

⁴А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао.

⁵Я признал тебя в пустыне, в земле жаждущей.

⁵Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.

⁶Имея пажити, они были сыты; а когда насыщались, топревозносилось сердце их, и потому они забывали Меня.

⁶Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.

⁷И Я буду для них как лев, как скимен буду подстерегать при дороге.

⁷Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.

⁸Буду нападать на них, как лишенная детей медведица, и раздирать вместилище сердца их, и поедать их там, как львица; полевые звери будут терзать их.

⁸Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их.

⁹Погубил ты себя, Израиль, ибо только во Мне опора твоя.

⁹Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.

¹⁰Где царь твой теперь? Пусть он спасет тебя во всех городах твоих! Где судьи твои, о которых говорил ты: „дай нам царя и начальников"?

¹⁰Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?

¹¹И Я дал тебе царя во гневе Моем, и отнял в негодовании Моем.

¹¹Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој.

¹²Связано в узел беззаконие Ефрема, сбережен его грех.

¹²Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов.

¹³Муки родильницы постигнут его; он – сын неразумный, иначе не стоял бы долго в положении рождающихся детей.

¹³Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.

¹⁴От власти ада Я искуплю их, от смерти избавлю их. Смерть! где твое жало? ад! где твоя победа? Раскаяния в том не будет у Меня.

¹⁴Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих.

¹⁵Хотя Ефрем плодовит между братьями, но придет восточный ветер, поднимется ветер Господень из пустыни, и иссохнет родник его, и иссякнет источник его; он опустошит сокровищницу всех драгоценных сосудов.

¹⁵Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада.

¹⁶(14:1) Опустошена будет Самария, потому что восстала против Бога своего; от меча падут они; младенцы их будут разбиты, и беременные их будут рассечены.

¹⁶Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.